Путем до тромеђе

Путеви до најудаљенијих села на тромеђи Србије, Македоније и Бугарске тек недавно су изграђени. Сада више неће страховати од великог снега, јер ће лекар и помоћ, када затреба, на време стизати до тамошњих житеља. На тој, најудаљенијој тачки на југоистоку Србије, села одумиру, али још има живота.

Од Босилегарада до најудаљенијег села на планини Дукат путује се теренским возилом и пешке више од три сата. Милена Новкова, која живи у једном од десет заселака Караманице, бере шипурак, да јој, како каже, помогне да преживи ово тешко време.

„Седамдесета година сам. Нема народа, тако се живи овде", рекла је Милена Новкова.

На 1.300 метара надморске висине, на крајњем југоистоку Србије, на тромеђи Србије, Бугарске и Македоније пружа се поглед на последњи заселак у оштини Босилегад. Припада селу Караманица у коме данас живе два човека.

Комшије Стојмен и Миладин у важном су послу. За зиму су све спремили. Санке које вуку говеда ваља по лепом времену намонтирати. Возили су се на њима још као деца, када пута није било, а сада их под старе дане користе једино када иду лекару.

Двојица горштака живе уз саму границу трију држава. Вратили су се у родни крај пре неколико година из Криве Паланке у Македонији, обновили куће и решили да ту заувек остану.

„Пут је много добар. Дотераш намирнице, разне потребе или се неко разболи. Брза помоћ дође и зато је пут значајан", рекао је Миладин Јанаћков.

Прошле зиме до најудаљенијих житеља пограничних места на истоку Србије стизало се преко падина, моторним санкама. Ове године, први пут, моћи ће и правим путем.

„Кад се пут заврши, то је задовољство, прво мештана, а онда и нас самих, јер смо успели да премостимо нешто што је годинама пре било непремостиво", изјавио је директор дирекције за грађевинско земљиште и путеве општине Босилегард Страшко Апостолов.

Житељи крајњег југоистока Србије сада ће чећше дочекивати госте јер, како рекоше, уместо њих, сметове ће ове зиме чистити машине које ће први пут доћи до саме тромеђе.