Изгубљени на прагу социјалне сигурности

Да је све више оних којима је једнократна социјална помоћ неопходна, показују и подаци из Центра за социјални рад у Горњем Милановцу. Међутим, новца нема довољно за све, па ни за породицу Вукомановић из Срезојеваца.

Драгана Вукомановић свакога дана доноси воду са извора. Да није било суше, каже, накупило би се бар кишнице за прање и купање. После завршене средње школе остала је да брине о домаћинству и болесном оцу. Мајка јој је умрла, а сестра се удала, па је тако сав терет пао на њу.

"Било би добро да могу да радим, тада бисмо могли да живимо у бољим условима. Имали бисмо кућу и купатило", каже Драгана Вукомановић.

Драгана и њен отац живе од 12.500 динара Љубишине инвалидске пензије. Прво се новац одвоји за лекове, а потом, кажу, шта остане. За дрва ове зиме тешко да ће бити новца. Када плате струју, каже Љубиша, остану без хране, па им увек нешто недостаје.

Закон је прецизан, наводе у Центру за социјални рад у Горњем Милановцу, па су Вукомановићи са својим примањима изнад нивоа социјалне сигурности. Од те установе, током ове године добили су укупно 5.000 динара.

Директорка Центра за социјални рад у Горњем Милановцу Снежана Раденковић каже да Вукомановићи не испуњавају услове за сталну новчану социјалну помоћ, већ само на једнократну новчану помоћ, помоћ у натури или преко општинске комисије за социјална давања.

Далеко од комшија, пријатеља и погодности савременог живота, Драгана самује, али, како каже, не жали. Одабрала је да остане уз оца, коме је њена помоћ драгоцена.