Музика моје младости

Пре 144 године Томас Едисон снимио је први звук који се могао репродуковати. Станиол на који су снимљене  речи "Мери је имала мало јагње" и, десет година касније,  Берлинеров грамофон били су почетак блиставог века грамофонских плоча, винила који је људима омогућио да сами бирају музику коју ће слушати.

А онда их је дигитални звук послао у историју. Грамофонске плоче не производе се готово две деценије и могу се наћи још само код пасионираних колекционара. Један од њих је Шапчанин Иван Глишић, уметник који је сакупљао, али и стварао, плоче.

"Пуцкетање грамофонске плоче носталгичан је звук који ме подсећа на младост и годину 1958, када сам за малу матуру, у продавници на Славији, купио себи први сингл", сећа се Иван Глишић. "Била је то музика из популарног филма коју сам могао да слушам тек касније, јер грамофон у то време нисам имао."

Прве грамофоне у Шапцу имали су биоскопи и "радне организације":

"Одемо у биоскоп и пре пројекције однесемо синглове и пуштамо публици да слуша. То је био први облик дискотеке, можда и у бившој Југославији."

Љубав према музици шабачки уметник доказао је у  популарним радио-емисијама и стварајући рокенрол литературу.

Објавио је више од 50 књига, сликао платна за своју душу, урадио прве џинглове и написао стихове на које су компоноване мелодије за сва времена.

"На моје стихове певали су Јосипа Лисац, Дарко Домијан, бенд СОС, шабачки бенд Мудра сова, бендови Тетрапак и Рондо, Бети Ђорђевић", набраја Глишић. "Занимљиво је то што сам те стихове слао на шифроване конкурсе."

За популарну песму "Жубор вода жуборила", коју је на његове стихове компоновао Радослав Грајић, сви мисле да је изворна народна, каже Глишић.

Иако се музика са плоче данас може чути само у понеком дому, старији кажу да тај звук не могу заменити касета и це-де. Половни грамофони на тржишту су реткост, а колико су значили, сведочи нова књига "Шабац моје младости" Ивана Глишића, Ју-рок легенде са збирком од неколико хиљада плоча.