Без канализације због једног папира

Канали краљевачких села Ратине и Метикоша, предвиђени за одвод кишнице, претворени су у канализациону мрежу. Непријатан мирис се шири насељем, али највећа опасност је, како кажу, близина сеоских бунара.

"Највише бринемо због деце, јер користимо воду за пиће из бунара који су само неколико метара удаљени од канала којима протиче канализација", каже мештанин Вукомир Ковачевић.

"Очекујемо да ће надлежни разумети наш проблем и помоћи нам да га решимо и избегнемо заразе и еколошку катастрофу. Мештани села Метикоши и Горња Ратина, прибавили су све неопходне сагласности, осим за спорних километар и по деонице за коју не знају коме да се обрате ни ко је за њу надлежан."

Љубомир Спасојевић, члан Одбора за канализацију, каже да су пре пет и по година, од војске добили обавештење у којем наводе да они нису надлежни за парцелу којом треба да прође канлизација и упутили их на Дирекцију за имовину Републике Србије.

Од Дирекције су добили решење у коме се наводи да је у току привођење намени парцеле кроз коју треба да прође канализација километар и по дужине. 

"До данас нисмо добили сагласност за постављање цеви кроз ту парцелу, а ми више не знамо ни коме да се обратимо", наглашава Спасојевић.

Како добити сагласност која ће спречити катастрофу

Према постојећем пројекту, прилагођеном конфигурацији терена, ово је најкраћи и једини могући пут за канализациону мрежу. Сваки други додатно би увећао трошкове. Предрачунска вредност за изградњу канализације за Ратину и Метикоше је 140 милиона динара.

"Уколико не добијемо сагласност за постављање цеви кроз парцелу за коју не знамо да ли је још увек војна, мораћемо да градимо колектор, а за то ће бити потребно још 40 милиона динара", каже Зоран Вукадиновић, председник Месне заједнице Ратина.

Они та средства не могу да обезбеде, а град ће, према речима Александре Сретовић, директорке Дирекције за изградњу и планирање града Краљева, обезбедити 75 одсто средстава, али тек када, како тврди, представници месних заједница прикупе све неопходне сагласности.

Изградњом канализационе мреже дужине девет километара кроз ова насеља спречила би се могућа еколошка катастрофа, а око 400 домаћинстава решило би проблем за који је неопходна само једна сагласност.