Тражили смо свог ђавола, нашли код Хрвата врага

СИНОНИМИ. Професор Милорад Телебак је у Практичном језичком савјетнику истакао да је данас, на развалинама српскохрватског, настало неколико мањих, националних језика.

Наравно да је реч о једном језику, с минималним разликама, пре свега у лексици.

Овде се поставља питање да ли србизми и кроатизми могу чинити синонимне парове. Професор Телебак полази од речи из свакодневног живота:

Срби зими имају назеб, неки добију и запаљење плућа, а Хрвати прехладу са упалом плућа. Први воле сочиво и имају добро варење, а други – лећу и имају добру пробаву.

Бања Лука, на пример, има своје становнике, а Ливно – житеље. Србима се дешавају саобраћајни удеси, а Хрватима прометне незгоде.

Срби примају поклоне, а Хрвати дарове, затим српски су проналазачи, а хрватски изумитељи. Једни користе овлашћења, а други – овласти; једни се понашају супротно, а други – опречно.

Код нас се каже очигледан, келнер, ђубре, осветљење, гађење, изузетак, а код Хрвата очит, конобар, смеће, расвета, мучнина, изнимка.

Код Срба је ђаво, а у Хрвата враг. Нек се зове како хоће, само да нас заобиђе.

Неки од ових кроатизама у Београду се свакодневно могу чути, на пример прехлада и упала плућа, чак већина не зна њихово порекло, док су назеб и запаљење у повлачењу.

За неке друге речи знамо да су хрватске, али се у Србији често користе (опречно, дарови, промет=саобраћај).

ПОЗАЈМЉЕНИЦЕ. У српском, као и већини других језика, распрострањени су греко-латинизми, а прихватили смо речи и из других језика, пре свега из немачког и турског.

Професор Телебак тврди да је код нас преузимање речи из других језика схватано као начин да се приближимо европској култури.

А Хрвати, у страху од мађаризације и германизације, у прошлости су ретко преузимали речи из других језика, већ су их преводили.

Зато, како каже проф. Телебак, Срби једу (немачки) парадајз и (италијански) карфиол, Хрвати воле рајчицу (превод немачког paradiesapfel – рајска јабука) и цвјетачу (превод италијанског cafolo – купус и fiore – цвет).

Срби имају фирме, а Хрвати твртке (од латинског firmus – тврд, чврст), ми имамо секретара, а они тајника (опет узето из латинског secretus – тајна).

Ови кроатизми већини Срба делују страно па не чуди што нису прихваћени као синоними.

ПРЕВЕДЕНИЦЕ. Нису преводили само Хрвати, и ми смо! То су калкови – домаће речи настале по угледу на речи из других језика.

Да кренемо железницом. У основи је именица железо (жељезо), за коју Јован Ћирилов у Српско-хрватском речнику варијанти каже да „није изразито западна варијанта, мада се у Срба ferrum чешће означава изразом гвожђе”.

А како је настала железница? Прво су Енглези сковали railway и raiload, па Французи мало слободније превели – chemin de fer (гвоздени пут). Отуд и хрватска жељезница и наша железница.

И српски утицај и хрватски утјецај настали су од латинског influentia (оно што утиче). Међутим, треба рећи да екавско-ијекавске варијанте исте речи нису синоними.

Нису синоними ни рачунар и рачунало као замене за интернационализам компјутер.

Али облакодер и небодер јесу! Облакодер је српски калк настао превођењем немачке сложенице Wolkenkratzer, док је хрватски небодер настао од енглеске полусложенице sky-scraper (гребати небо).

***

Професор Телебак сматра да синониме који доприносе богатству језика, добром стилу и јасноћи написаног не треба прогонити, важно је да нису туђи српском језичком осећању.