Читај ми!

Посади дрво у 2021. ако хоћеш да те крене

Индијац Џадав Паjенг сваког дана од 1979. године чамцем прелази реку Брамапутру. Обилази шуму коју је својим рукама засадио на Маџулију, највећем речном острву на свету. Да би спречио ерозију коју река оставља после сваке сезоне монсуна, Паjенг је посадио 550 хектара различитог дрвећа. Сабирајући утиске на крају ове године, питам се – можемо ли као Паjенг, садећи шуму и не тражећи ништа заузврат, спречити ерозију очекивања.

После више од тридесет година мукотрпне садње, шума Џадава Паjенга сада је по површини скоро дупло већа од Централ парка.

Дрво по дрво, садницу по садницу, Паjенг је остварио свој циљ – заштитио голо подручје на острву на ком је још као дечак тражио уточиште.

Има, чини ми се, неке сличности између 2020. године са тлом након монсуна на Манџулију. 

Како се полако година приближава крају, лако бих за њу могао да кажем да имам осећај да је није ни било, да се негде затурила међу листовима календара.

Први пут размишљам о томе да за следећу не пожелим ништа, па како буде. 

Зато, дакле, не престајем да пушим по хиљадити пут, не држим брзе дијете, не проводим више времена с породицом (можда жеља буде да проводим и мање), не путујем тамо негде. Идем само да купим дрво и нађем негде место где ћу да га настаним. И то је то, једно обично дрво.

Сигуран сам да велика већина људи и не очекује ништа сем да ово "чудовиште" прође. Лично се и не сећам када сам последњи пут чуо неку лепу ствар, често само бројке.

Можемо ли, на крају, некако да спречимо ерозију властитих очекивања, барем када обећавамо себи. Контакти су већ довољно еродирали.

Ако ништа не очекујеш, можда се и не разочараш. Ако само посадимо једно дрво, можда једног дана уживамо у хладу, као Џадав са почетка приче.

То једно дрво можда буде зачетак неке шуме. У шуми се боље мисли и време проведено у њој, као што наука каже, одлично је за здравље, пробајте.

И да, ако не купујете пластичну јелку, потрудите се да буде с бусеном, па да је засадимо кад нам досаде сијалице.

На крају крајева, то је ствар елементарне културе.

Зато сам сигуран да је Волтеров Кандид био у праву – "треба обрађивати свој врт", а врт, често, није само једно ограђено место.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 04. мај 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво