Oдбрана од меланхолије, превртите филм најлепших сећања

Дан касније, пошто овај чланак буде штампан на интернет страници РТС-а, одржавају се амерички избори. Пишу ми пријатељи из Америке да поједине предострожне радње и фирме стављају шпер плоче на излоге, не би ли их заштитили у случају нереда и пљачки.

Неки им нуде на позајмицу - у шали, а можда и не - једну "дугу цев", злу не требало. Из продавница које продају оружје, продавци скалањају оржје на сигурно, да се не би превише куповало, па употребљавало... 

Врло је тешко одупрети се навали негативних сензација. Како се извадити из чељусти меланхолоје, оног стања које нас преплављује и теши нас горким загрљајима? Једини начин је мобилисањем позитивних осећања у себи, па ако претекне да се поклоне и другима. 

Весељаци су данас на цени. Ко уме да буде весео за себе и друге, не би требало ништа друго да ради.

Некад је све било друкчије.

Рецепти за добро расположење, некада и данас

Било је то у време пре телефона (чак и оних по кућама) када су људи природно долазили у посете ненајављени - јер како би се најавили.

Дешавало се то једном месечно. Стизали су с рукама пуним поклона за нас децу. Онда су на брзину нуђени ручком, па кафом. Након тога нашла би се нека гитара, и сви укућани би запевали.

Сви који су знали да свирају неки инструмент били су тражени у друштву. Веле да су пре Другог светског рата нарочито лепо певали и свирали Јевреји. Због тога су многе Српкиње биле заљубљене у њих и у међуратним годинама ступали у, касније ће се испоставити, фаталне бракове које ће их коштати великих мука и живота њихових ближњих.

Но, оставимо ове тамне странице историје сада по страни. Шта чинити данас?

Људи су од лоших осећања почели да се бране средствима која им стоје на располагању. Шаљу се шарени и духовити видео филмићи. Они који имају везе с нашим наравима, они који немају, они из белог света, они добротворни, и они најразличитији. Али све то тешко да може да поправи расположење.

Неки мисле да ће додатак доброг и одговорног понашања да им донесе мир - али се варају. Мир у души у овим данима не доноси сазнање да се добро владамо и чинимо добро другима. Мир у овим и у сваким другим данима доноси једино - заборав. 

Да сметнемо с ума колико нам је тешко можемо само да на то на трен заборавимо. Ко уме, нек узме инструмент у руке и нек му на усне дође песма коју највише воли. Ако је око њега неко ко га воли и за кога он воли да пева, учиниће му се, да су сви заштићени док он запева ту песму. Зато ће је певати из дубине душе, правим осећањима и на крају ће се сви љубити или плакати од среће.

Тај еликсир више чини него пуна шака лекова за смирење. Али, авај и то нам је сада забрањено. Јер онај ко пева, лако може имати атипични облик инфекције, а једна песма довољна је да се у ваздух избаци не знам колико милијарди високо заразних вируса...

И ту се негде круг затвара. Остаје нам да мобилишемо унутрашње снаге, па да се користимо и наивним средствима ако треба. Сетите се сваког дана тренутака када вам је било најлепше у животу. Превртите тај "филм" као да вам се сада дешава и биће вам мало боље. Преписана терапија: пре сваког оброка, или како би лекари казали 1+1+1.