Први случајеви коронавируса забележени у српском језику

Свету прети коронавирус, а о томе се нешто може рећи и из угла лингвистике...

КОРОНАВИРУС. Коронавирус се шири по целом свету: први случајеви у Малезији и Аустралији, у Кини умрла 41 особа“, наслов је једне од вести које нас све брину ових дана.

Коронавируси су група вируса који изазивају болести код сисара и птица, укључујући дијареју код крава и свиња, али и болест дисајних органа код пилића.

Код људи, болест изазива респираторне инфекције, најчешће благе, понекад и смртоносне.

Оно што је овде, с језичке стране упитно – како писати овај нови вирус.

ВИРУС КОРОНА.Вирус корона иначе изазива назеб. Од тога се не умире. Назеб подразумева у првом тренутку иритацију носне слузокоже, као и грла“, сазнајемо даље о том вирусу.

Синтагма вирус корона је у ствари скраћени облик исказа „вирус који се зове корона“.

Можемо, наравно, скраћивати на овакав начин, али у нашем примеру то није прихватљиво. Јер именица корона је позајмљеница из латинског corona, што значи венац.

Дакле, вирус се не зове венац, већ именица корона упућује на то да је вирус као венац, кружног облика.

КОРОНА-ВИРУС. „Светска здравствена организација сазвала је за данас кризни самит због корона-вируса.“ Ситуација је, изгледа, алармантна.

Писати корона-вирус је проблематично: примери најлон-кеса, крими-филм или фото-репортажа настали су скраћивањем синтагми најлонска кеса, криминалистички филм и фотографска репортажа.

Тако ћемо и Шар-планину писати с цртицом због окрњености првог дела (пун назив је планина Шара).

Али нећемо писати корона-вирус јер би због цртице могло да се помисли да је облик корона настао скраћењем придева коронарни, који се односи на артерије око срца.

А овај вирус не напада срце већ органе за дисање.

КОРОНА ВИРУС.Корона вирус стигао у Европу, потврђен и трећи случај у Француској“, као што видимо, све je тежe.

Овакав начин писања (корона вирус) у медијима је најчешћи, мислим пре свега зато што свака реч задржава свој акценат.

Али именице могу имати и два акцента, нпр. назОвипрИјатељ, где је на првом „о“ краткоузлазни, а на другом „и“ краткосилазни акценат.

Мислим да се избегава сложеничко писање и зато што је спојни вокал „а“ (коронавирус).

Иако су у сложеницама остали спојни вокали знатно чешћи (пољопривреда, душебрижник, мамипара), ипак спојни вокал „а“ налазимо у речи домазет.

Дакле, могућа је сложеница с два акцента и са спојним вокалом „а“.

КОРОНАВИРУС, ИПАК. Правопис српскога језика каже да се спојено могу писати и „преузети готови облици из других језика“.

А како је у другим језицима? Coronavirinae (латински језик), Coronaviruses (енглески), Coronavirus (шпански), Coronavirus (дански), Коронавірус (украјински), Koronavirus (чешки)...

Раније смо већ применили ово правописно правило: у Речнику страних речи и израза налазимо одредницу ротавирус, сложеницу са спојним вокалом „а“, па би исто тако требало писати коронавирус.

„А да ли је Србија спремна за коронавирус?“

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
9° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво