Такси или Car Go, питање је сад?

Процењујући ваљда да није довољно што блокирају улице од 12 до 16, кад је већина Београђана на послу, прете нечим много горим – блокадом у саобраћајним "шпицевима".

Сваком становнику српске престонице већ од саме помисли на то, диже се коса на глави. Као да им није довољно што, и у нормалним околностима, сате и сате губе покушавајући да стигну од тачке А до тачке Б...

Заробљени у препуцавању "таксиста староседелаца" и помало фантомског удружења Car Go (које, како сами кажу, не пружа такси него услуге "помоћи на путу") Београђани су поново жртве сукоба који их се уствари веома мало тиче.

Заиста, колико често просечан становник Београда користи такси или тражи " помоћ на путу"?

Бићу слободна (и извињавам се онима који мисле другачије) да одговорим – врло, врло ретко, тачније, само у кризним ситуацијама (болница, понекад до  аутобуске или железничке станице и сл).

Јасно је да су те услуге за нас прескупе,  а ни љубазност возача није баш на неком нивоу. Ја лично сам то "задовољство" последњи пут имала летос. Вожњу од пет километара платила сам скоро хиљаду динара, нисам стигла на време зато што смо ишли најдужим могућим путем, а на готово 40 степени таксисти није пало на памет да укључи климу иако је возио прилично луксузан "мерцедес".

Дакле, за нас, обичне смртнике, читав овај сукоб прилично је апстрактан, али његове последице су итекако стварне.

У страху од оног што ће се дешавати наредних дана, остаје нам само да таксисте и њихове супарнике из Car Go подсећамо да смо ту и да нам њихово "инаћење" загорчава живот.

Кад поново крену у блокаду нека помисле само на то колико њима сметају затворене улице, митинзи, протести које неко други организује...

Док се не уразуме и једни и други или их не помири неко трећи, радује нас једино временска прогноза јер... на 25 степени и принудна шетња много се лакше подноси.