Беспућа “Олује”

После парастоса погинулима и несталима у операцији "Олуја" у Хрватској, око 200 грађна је из београдске цркве Светог Марка кренуло у протестну шетњу до Амбасаде Хрватске.

Поворка коју је према информација Министартсва унутрашњих послова најавила Српска радикална странка, обезбеђивале су јаке полицисјке снаге опремљене за разбијање демонстрација.

Окупљени су носили беџеве "НЕ ЕУ!", мајице са натписом "Република Српска Крајина", црне заставе са натписом "С вером у Бога", слике хашког притвореника Радована Караџића узвикујући погрде на рачун председника Србије Бориса Тадића.

На челу колоне био је председник Удружења несталих и киднапованих на Косову Симо Спасић, који је носио заставу "Злочин без казне, Олујом до НДХ", а истакнути су били и траспарент "Олуја је замисао ватиканске курије" и застава са поруком "Признајте РСК".

Парастос који је служио епископ Атанасије Ракита, организовала су удружења несталих и погинулих, а присуствовали су му потпредседник Владе Србије Јован Кркобабић, потпредседник Скупштине Србије Божидар Делић, председник Скупштине Београда Бранислав Белић и принц Александар Карађорђевић са супругом Катарином.

Једног од најтужнијих дана за српски народ сећају се и Демократска странка Србије и Нова Србија.

ДСС наводи да домаћу и европску јавност морамо да подсећамо на страшан злочин над Србима, како би се спречило да се понови у будућности.

Нова Србија очекује да ће Хрватска испитати злочине у Олуји и Србима из Хрватске омогућити да реше имовинска права.

Историјат "Олује"

Пре 13 година, 4. августа, 200.000 војника и полицајаца из састава оружаних снага Републике Хрватске и Хрватског вијећа одбране из Босне, под врховним заповедништвом Фрање Туђмана, напало је, уз садејство бошњачке армије и прећутну подршку водећих сила Запада, заштићене зоне Уједињених нација у северној Далмацији, Лици, Кордуну и Банији.

Дан касније, 5. августа хрватска војска је ушла у готово потпуно напуштен и претходно жестоко гранатиран Книн, у којем је пре 'Олује' живело више од 90 одсто Срба.

За само неколико дана сломљен је отпор Српске војске Крајине која је бројала око 30.000 војника. Народ Републике Српске Крајине, преко 200.000 људи, натеран је на безглаво повлачење у правцу Србије и Републике Српске при чему су избегличке колоне биле под дејством хрватске артиљерије и војног ваздухопловства.

Терор над цивилима

Они који су остали, а реч је о цивилима, углавном старијим и немоћним особама, били су изложени терору и након формалног завршетка операције 'Олуја' 7. августа.

Тадашњи команднат цивилне полиције мировних снага УН за подручје Книна, генерал Алан Горан, на крају своје мисије написао је у извештају да је полиција УН на том подручју, након доласка хрватских снага, пронашла 128 убијених српских цивила и 73 одсто уништених кућа.

Такозвани 'Брионски транскрипти' са састанка хрватског председника Туђмана са војним и државним руководством, уочи 'Олује', откривају детаље плана оружаног напада на подручје Крајине. Остала је упечатљива Туђманова реченица 'да Србе треба ударити тако снажно да нестану'.

Концепт решења такозваног српског питања у Хрватској, Фрањо Туђман давно је описао у својој књизи 'Беспућа повијесне збиљности ' у којој објашњава да 'насилне па и геноцидне промјене доводе до етничке хомогенизације појединих народа, до већег склада националног састава пучанства и државних граница појединих земаља, па то може имати позитивне учинке на кретања у будућности, у смислу смањивања разлога за нова насиља и повод за нове сукобе и међународне потресе'.

Туђман: Српско смо питање, дакле ријешили

Туђман је прогон Срба након 'Олује' којим је, по његовом мишљењу, завршено етничко чишћење простора бивше Републике Српске Крајине цинично описао у говору на отварању Ратне школе 'Бан Јосип Јелачић' у Загребу 14. децембра 1998. године: 'Српско смо питање, дакле ријешили, неће више бити 12 посто Срба или 9 посто Југославена, као што их је било. А хоће ли их бити три или пет посто, то не значи угрожавање хрватске државе'.

Према подацима Документационо-информативног центра 'Веритас' у акцији хрватске војске нестало је близу 2.000 особа, док је Хрватски хелсиншки одбор саопштио да је у току операције 'Олуја' убијено 670 цивила.

За злочине почињене у 'Олуји' тужилаштво Хашког трибунала оптужило је тројицу хрватских војних и полицијских генерала, од којих је најпознатији  Анте Готовина.

Дан када је почела операција 'Олуја', Хрватска обележава као државни празник, док исти датум расељени Срби посвећују сећању на своје страдале сународнике.