Успех СНВ-а на мањинским изборима

На изборима за већа и представнике националних мањина одржаним у општинама, градовима и жупанијама, листе Српског народног већа (СНВ) оствариле су добре резултате, изјавио је Танјугу заменик председника СНВ и председник досадашњег сазива мањинског већа у Загребу Саша Милошевић.

Према привременим резултатима избора, листе кандидата СНВ освојиле су убедљиву већину у скоро свим срединама где су избори одржани, рекао је Милошевић, изражавајући жаљење што одзив није био већи.

У општинска већа националних мањина бира се по десет чланова, у већа националних мањина градова бира се 15, а у већа националних мањина жупанија бира се 25 чланова припадника одређене националне мањине.

Листе кандидата, чији је носилац председник СНВ и посланик у Сабору Милорад Пуповац, оствариле су изборну победу у 18 од 20 жупанија у којима су изашле на изборе, укључујући и град Загреб, који има статус жупаније.

У шест жупанија већници СНВ-а освојили су све мандате, као и у четири жупаније где није било противкандидата.

На основу привремених изборних резултата, Српско народно веће добило је укупно 24 већника у Сплитско-далматинској, 23 у Личко-сењској жупанији, 21 у граду Загребу, 20 у Приморско-горанској жупанији, 19 већника у Вировитичко-подравској и 16 већника у Сисачко-мославачкој жупанији.

У загребачкој жупанији (општине и градови око Загреба) СНВ ће имати 19 од 22 представника. Представник Срба у Међимурској жупанији такође је с листе СНВ. Та странка је изгубила само у Пожешко-славонској и у Копривничко-крижевачкој жупанији.

Већина у свим општинама

СНВ је освојио све мандате или већину у свим општинама где је изашао на изборе, осим у две, у Подравини и на Кордуну, док од градова није постигао већину само у Пожеги, Вировитици и Петрињи.

Током избора, који су уз мали одзив прошли без инцидената, био је задовољан и председник савета за националне мањине Александар Толнуаер.

"Можемо бити задовољни излазношћу с обзиром на услове у којим су се избори одржавали, пре свега због датума који је пао у време годишњих одмора, смањеног броја бирачких места који су се многим старијим људима, поготово у сеоским подручјима, показали предалеким, као и високим температурама које су јуче забележене", рекао је Толнуаер.

Нагласио је и да није било довољно средстава за јаку пропаганду, као ни да се медији "нису претргли од извештавања". "Али без обзира на малу излазност, резултати избора су легитимни", рекао је Толнауер.

Већа и представници националних мањина, као специфичне институције, бирају се ради остваривања права на учешће припадника националних мањина у јавном животу и заступању својих интереса у јединицама локалне и регионалне самоуправе.

На изборима се бирало 311 већа у 187 јединица локалне самоуправе за које се на изборним листама кандидовао 6.281 кандидат. Избори за представнике националних мањина расписани су у 129 јединица локалне самоуправе за 227 представника, а на листама се кандидовало 219 особа.

Ово су трећи избори за већа и представнике националних мањина која су формирана на основу Уставног закона о правима националних мањина из 2002. године.