За спас Грчке

Чланови новог кабинета грчког премијера Јоргоса Папандреуа положили су заклетву, после неколико кључних измена у саставу грчке владе. У новој влади налази се 41 министар и помоћник министра, што је за седам мање него у досадашњем кабинету.

Кључна промена у влади јесте што је досадашњи министар одбране Евангелос Венизелос постављен за новог министра финансија и заменика премијера.

Венизелос ће заменити Јоргоса Папаконстантиноуа, креатора непопуларних строгих мера штедње на које се Грчка обавезала. Стари министар финансија, међутим, неће потпуно напустити владу, пошто је постављен за министра животне средине.

Пред 54-годишњим Венизелосом су тешки задаци - преговори са кредиторима и смиривање социјалне и финансијске кризе у земљи. Вензелос је, упркос томе, оптимиста.

"Сачуваћемо земљу. Вратићу јој достојанство, националну и економску снагу. Грци заједно морају да се боре, како би задржали главу изнад воде", поручио је нови грчки министар финансија.

Поједини аналитичари, међутим, сматрају да је на најважније министарско место требало да дође неко ко се више разуме у економске токове. "На месту министра финансија радије бих видео стручњака за пореску политику, која је велики проблем у земљи", каже аналитичар Вагелис Агапитос.

Такође, Папандреу је за министра спољних послова именовао представника ПАСОК-а у Европском парламенту Ставроса Ламбринидиса.

Грчки премијер је новом реконструисаном владом избегао расписивање ванредних парламентарних избора, које би вероватно изгубио. Папандреу је позвао посланике своје социјалистичке странке ПАСОК на јединство како би заједно радили на превазилажењу кризе.

"Имали смо тешке преговоре, и ови дани су били критични, зато што се Грчка суочава са кризом у Европској унији, где не постоје прецизни прорачуни о кризи", рекао је Папандреу. "Криза се сада проширила и право решење за нашу земљу, биће решење за Европу", нагласио је Папандреу.

Европа обећава помоћ

Међународни монетарни фонд поручује да је спреман да и даље подржава Грчку у борби против дужничке кризе, под условом да влада у Атини усвоји договорене економске мере.

Међутим, Светска банка је саопштила да нема намеру да учествује у помоћи Грчкој, јер ју је клафиковала као "земљу са високим приходима", па се заправо од ње очекује да финансира Банку, а не да се код ње задужује.

Иако европски званичници разматрају већу помоћ Грчкој, подељени су око начина помоћи.

Док Немачка сматра да и приватне банке треба да преузму терет, Француска рачуна на добровољну акцију, не желећи да своје банке, које имају велика потраживања у Грчкој, излаже губицима.

"Евро је наша заједничка валута, од које Немачка има велику корист. Снага немачке економије зависи од евра и зато ћемо учинити све да осигурамо његову стабилност", поручила је немачка канцеларка Ангела Меркел.

Француски председник Никола Саркози каже да се његова земља и Немачка слажу да је Грчкој хитно потребан нови програм. "Поздрављамо напоре грчке владе и очекујемо да настави реформе и приватизацију", истакао је Саркози.

Дуг Грчке премашује 340 милијарди евра. Кредитни рејтинг на најнижем је нивоу, и процењује се да има мање могућности да врати кредит него Пакистан и Јамајка.