Тринаест година од "Олује"

У цркви светог Марка у Београду биће одржан парастос свим погинулим, а у организацији Владе Републике Српске, под називом "Да се не заборави", почиње дводневно обележавање тринаестогодишњице прогона Срба из бивше Републике Српске Крајине.

Акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом Хрватске војске, полиције и Хрватског вијећа обране (војска босанских Хрвата) на подручју Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације (самопрокламована Република Српска Крајина.

Дан касније, хрватска војска ушла је у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу. 

Подручје захваћено хрватском офанзивом напустило је готово целокупно српско становништво. Колоне избеглица на тракторима и другим пољопривредним возилима су преко подручја под контролом босанских Срба у западној и северној Босни кренуле ка Србији.

Избегла лица каменована су приликом проласка поред насељених места, док су Срби који су остали у својим селима, већином старији људи, били изложени бруталном поступању припадника хрватских војника и полицајаца, а око 400 њих убијено је у својим кућама.

Власти у Србији су избегличке колоне упућивале у центре у унутрашњости земље, укључујући и покрајину Косово, где је у колективним центрима било смештено неколико хиљада Срба, али су они поново избегли половином јула 1999. године, када су југословенска војска и полиција напустиле Косово, након НАТО бомбардовања СР Југославије. Тада су смештени у друге прихватне центре у Србији.

Војна акција " Олуја" убраја се у једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ.

Према неким подацима, пошто прецизних података још нема, у акцији "Олуја" нестало је 1.805 особа, а Хрватски хелсиншки одбор за људска права тврди да је током те операције погинуло око 700 цивила.

Документационо информативни центар "Веритас" у својој евиденцији има имена 1.960 погинулих и несталих Срба, од чега 1.205 цивила, међу њима 522 жене и 12 деце.

У операцији "Олуја" учествовало је 138.500 припадника Хрватске војске, МУП-а и Хрватског вијећа обране.

Тим снагама су се, према хрватским изворима, супротставиле српске снаге од око 31.000 војника.

Пензионисани генерал Главног штаба Хрватске војске Јанко Бобетко је у интервјуу загребачком "Јутарњем листу" у августу 2001. изјавио да је он аутор плана акције "Олуја" и да је војни врх са тадашњим председником Хрватске Фрањом Туђманом ту операцију припремао две године.

Септембра 2002. Хашки трибунал отпечатио је оптужницу против Бобетка за злочине против човечности и кршења закона и обичаја рата у акцији хрватске војске у Медачком џепу.

Хрватске власти нису изручиле Бобетка и он је до 29. априла 2003., када је умро, све време био у загребачкој болници.

Портпарол Стејт департмента Ричард Баучер изјавио је у децембру 2002. да су САД имале одређена сазнања да су припреме за акцију "Олуја" у току, али да нису биле "умешане у планирање или извођење те операције".

То је поновио и бивши амерички амбасадор у Загребу Питер Галбрајт на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу.

Гостујући у емисији "Недељом у два" на хрватској ТВ, у мају прошле године, Галбрајт је рекао да верује да су хрватске власти биле умешане у злочине.

"Нико не може порећи да су се злочини након "Олује" догодили, укључујући и кораке чији је циљ био спречавање повратка Срба", рекао је Галбрајт.

За време Туђмановог режима хрватске власти негирале су оптужбе о етничком чишћењу и одбијале сарадњу са Међународним судом за ратне злочине у Хагу, тврдећи да је реч о легитимној војној операцији против побуњеника.

Званични став Хрватске био је да није било разлога да Срби, који нису били умешани у ратна дејства, напусте то подручје.

У међувремену хрватске власти прихватиле су сарадњу са Трибуналом у Хагу и том суду су до сада доставиле на десетине обрађених случајева најтежих злочина почињених током и након војно-полицијских акција "Бљесак" и "Олуја".

Тадашња главна тужитељка Хашког трибунала Карла Дел Понте одустала је од подизања оптужнице против генерала Петра Стипетића, који је командовао војним акцијама у склопу операције "Олуја", после његовог исказа хашким истражитељима у октобру 2001. године.

Тужилаштво је одустало и од подизања оптужнице против Мирка Норца, који је, такође, саслушан у статусу осумњиченог.

Норац је у Хрватској раније осуђен на 12 година затвора због ликвидације најмање 50 српских цивила на подручју Госпића и Карлобага 1991., а у мају ове године осуђен је на седам година затвора за ратне злочине против цивила у војној акцији Медачки џеп 1993. године.

Жупанијско државно тужилаштво у Шибенику је у фебруару 2002., одустало од оптужнице против четворице бивших припадника хрватске војске, оптужених за убиство српских цивила у селу Вариводе током и након војне акције "Олуја".

Хрватска Влада је почетком јула 2003. саопштила да је примила извештај државног тужиоца о кривичним пријавама и поступцима против извршилаца злочина након војне акције "Олуја". Оптужене су 3.792 особе, а против већине донете су пресуде.

Хрватски председник Стјепан Месић више пута јавно је рекао да ће свако ко је починио злочине у Хрватској бити процесуиран.

За злочине почињене током операције "Олуја" хашки Трибунал је 26. јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине, који је био командант операције "Олуја". Готовина је од тада био у бекству, а ухапшен је у Шпанији 7. децембра
2005. и изручен Хашком трибуналу.

У марту 2004. Трибунал у Хагу отпечатио је оптужнице против хрватских генерала Ивана Чермака и Младена Маркача, које их терете по личној и командној одговорности за злочине против човечности и кршења закона и обичаја ратовања током и након операције "Олуја",
након чега су они добровољно отпутовали у Хаг.

Неколико месеци касније двојица генерала су измењеном и допуњеном оптужницом оптужена за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутан третман.

У проширеној оптужници као учесници у том злочиначком подухвату наводе се и тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман, министар одбране Гојко Сушак, заповедник операције Олуја генерал Анте Готовина, начелник Главног штаба Хрватске војске Звонимир Червенко
и његов претходник Јанко Бобетко. Од свих њих једино је Готовина жив.

Оптужница против Готовине је, одлуком Претресног већа Хашког трибунала, спојена са оптужницом друге двојице генерала, Иваном Чермаком и Младеном Маркачем и суђење је у току.

У Хрватској је 5. август државни празник, који се слави као Дан победе и домовинске захвалности за акцију "Олуја" којом су под хрватску управу враћени последњи делови територије које су држали припадници српских војних јединица.

Од 2000. тај дан се обележава и као Дан оружаних снага Хрватске.