Србија у ЕУ интерес Хрватске

Пуноправно чланство наших суседа у ЕУ, укључујући и Србију, стратешки је интерес Хрватске, што је више пута нагласила и премијерка Јадранка Косор, каже хрватски председник Иво Јосиповић.

Кад је реч о Србији, ни у ком тренутку нећемо билатералне односе мешати са приступним преговорима, рекао је хрватски председник и додао да је Косорова дала веома јасан сигнал тиме што је предала премијеру Србије Мирку Цветковићу превод правних тековина ЕУ.

"Наше је искрено опредељење да свим нашим суседима помогнемо на сваки начин у политичком смислу, па наравно, и неким искуствима из преговора", рекао је Јосиповић у интервјуу агенцији Танјуг.

Осврнувши се на регионалну сарадњу као један од услова за даље евроинтеграције обе земље, хрватски председник истиче да треба скупити снаге да, без обзира на међусобне тужбе Хрватске и Србије за геноцид, две земље развијају односе и решавају проблеме који постоје.

Тужбе су, подсећа Јосиповић, у домену рада двеју влада, али је "очито да се још нису стекли услови за њихово повлачење".

"Битно је да се испуне очекивања која су изражена у тужбама, потом се поставља питање да ли оне имају смисла. Ја сам склон томе да се проблеми, ако је икако могуће, решавају договором, а не судом", наводи Јосиповић.

Међусобни проблеми

Према његовим речима, највећи проблем јесте утврђивање судбине око 1.800, 1.900 несталих, али ту су и питање повратка културног блага, као и потпуна сарадња на откривању и кажњавању ратних злочина.

"Ту су учињени помаци. Ценим оно што се ради у Специјалном суду у Београду", рекао је Јосиповић.

Хрватски председник каже да је из Хрватске однесено врло много културног блага које није још враћено. "Нешто јесте враћено и ту је направљен напредак, што је заслуга председника Тадића", објашњава Јосиповић.

Говорећи о значају хапшења Ратка Младића за Србију и за регион, Јосиповић оцењује да ће то, свакако, допринети регионалном помирењу и подићи углед Србије.

"Хапшење Младића је била међународна обавеза Србије. Извршавање једне такве обавезе доприноси афирмацији Србије и у региону и шире, рекао је Јосиповић, уз напомену да ће тај гест Србије, свакако, бити добро прихваћен у БиХ, али и у Хрватској, и да ће донети одређену катарзу, посебно у односу на родбину жртава.

Јосиповић, такође, верује да би било праведно да се оптужница против Младића прошири тако да се обухвате и злочини почињени у Хрватској, попут оног у Шкабрњи, а за које се Младић може сматрати одговорним.

Случај Младић и случај Готовина

Упитан како коментарише чињеницу да су хапшење Младића поздравиле и власти у Србији и већина српске јавности, док је хашка пресуда хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу изазвала шок у Хрватској, па и код њега лично, Јосиповић каже да то никако не значи да Хрватска није свесна да је било злочина над Србима.

"Потпуно је неспорно, и данас нема никог озбиљног у Хрватској ко не би био свестан чињенице да су и са хрватске стране почињени злочини, посебно када је реч о хрватским грађанима српске националности. Оно што може изазвати незадовољство је конкретна пресуда", одговара Јосиповић уз објашњење да је она за њега спорна са правне тачке гледишта.

"Није спорно да је било злочина, само је тај концепт заједничког злочиначког подухвата, кад се правно примени на неки конкретни злочин, пун дилема", каже хрватски председник.

Према његовом мишљењу, ни тзв. Брионски транскрипти који, према оцени Хага, имплицирају да је хрватски врх знао за злочине у операцији "Олуја" не могу бити доказ да је било удруженог злочиначког подухвата, како је речено у пресуди Готовини и Маркачу.

"Не значи да је крив свако у кога се упре прстом, треба то и доказати. Ипак, били задовољни пресудом или не, поштујемо и пресуде и институцију хашког суда", истакао је Јосиповић.

Хрватска, додаје он, и сама процесуира ратне злочине над Србима, а тренутно се воде поступци против 95 припадника хрватских војних и полицијских снага и биће их вероватно још.

Подршка повратницима

У очекивању донаторске конференције за избеглице повратнике, Јосиповић каже да се мора дати подршка људима, било да желе да се врате у Хрватску или да остану у Србији, а онима који одлуче да неће назад у Хрватску, мора бити јасно да је њихова имовина ту, да им је доступна и да имају приступ тој имовини.

Хрватски председник је припаднике мањина поново позвао да изађу на мањинске изборе 10. јула, подсећајући да је Самостална демократска српска странка члан владајуће коалиције.

Што се тиче проблема неажурираних тајних оптужница против Срба из Хрватске за ратне злочине, Јосиповић каже да је ту доста урађено у сарадњи са Србијом и да је од скоро 4.000 оптужница остало око хиљаду, али да они који су реално оптужени не могу очекивати да ће се одустати од оптужнице.

Две земље су постигле успех и у сарадњи у борби против организованог криминала.

"Кад дођу странци, с поносом кажем, хвалећи и једну и другу државу, да су Хрватска и Србија закључиле и тај осетљиви уговор о сарадњи у борби против организованог криминала, и споразум о сарадњи на прогону ратних злочина, па чак и уговор о војној сарадњи, што мислим да је посебно важно након протеклог рата.

"То је знак да и политичка свест и општа свест у обе заједнице, и хрватској и српској, иду у добром правцу", оцењује Јосиповић.

Хрватски председник се дотакао и проблема БиХ, износећи мишљење да се ту решења не могу наметнути споља. "Онај ко мисли да ће се народима и грађанима БиХ наметнути решења, јако се вара", истакао је Јосиповић.