Српска села паљена у три смене

Хашки суд нам је био потребан, јер у Хрватској није било политичке воље да сами процесуирамо ратне злочине који су се недвосмислено догодили на нашој страни, изјавио је бивши хрватски председник Стјепан Месић.

У ауторском тексту који је објавио ријечки Нови лист, Месић је истакао да нема никакве сумње да је државни врх знао за те злочине.

"Био сам присутан када је један тадашњи министар који је, такође, ових дана прилично гласан, реферисао Туђману да се српска села у западној Славонији пале у три смене. Дословно тако: пале се у три смене. Нећу га именовати, ја нисам ни тужитељ, ни судија, али памтим шта сам видео и чуо", навео је Месић.

Бивши хрватски председник изјавио је да ни он, нити његова канцеларија никада нису директно доставили Хашком суду неки од такозваних транскрипата Фрање Туђмана, већ да је оригинални звучни запис са састанка на Брионима, у подрумском Архиву, пронашла контраобавештајна служба.

Месић је, у коментару пресуде Анти Готовини и Младену Маркачу у Хашком трибуналу, рекао да је Хаг кључне доказе добио од тадашњег министра полиције Томислава Карамарка, преносе хрватски медији.

Косорова тражи одговоре

Хрватска премијерка Јадранка Косор изјавила је да је разговарала с министром унутрашњих послова Томиславом Карамарком о Месићевим тврдњама да је Карамарко као челник Противобавештајне агенције (ПОА) Хашком суду доставио аудио-запис с брионског састанка председника Фрање Туђмана и његових сарадника уочи акције "Олуја".

Косорова је рекла да је од владине канцеларије за сарадњу с Хашким судом затражила извештај о раду канцеларије у то време.

Министар унутрашњих послова Томислав Карамарко демантовао је Месићеве наводе и рекао да ПОА није самостално нити директно сарађивала са Хашким судом, већ је анализирала веродостојност транскрипта, после чега га је доставила Државном тужилаштву Хрватске.

Карамарко је рекао да је транскрипт, супротно Месићевим тврдњама, био искоришћен као доказ на суђењу бившем председнику СР Југославије Слободану Милошевићу, а касније је коришћење видљиво и из пресуде генералу Анти Готовини.

Коментаришући изјаве о томе ко је крив што су брионски транскрипти стигли у Хашки суд, председник Хрватске Иво Јосиповић је рекао је да "ситуација емотивна", као и да "сви траже кривца".

"Најбитније да нема фалсификовања и неистина, а све процедуралне ствари ће се разјаснити", рекао је Јосиповић.

Јосиповић је, у вези са пресудама хрватским генералима у Хагу, рекао да је "најважније радити на уклањању квалификација које су неповољне за цео хрватски одбрамбени рат".

Шта пише у Брионским транскриптима?

Састанак на Брионима био је кључни састанак војног и политичког врха Хрватске одржан 31. јула 1995. године уочи акције "Олуја". Састанку су присуствовали Фрањо Туђман, Мирослав Туђман, Гојко Шушак, Анте Готовина и Младен Маркач. 

Брионски транскрипти су окосница пресуде хрватским генералима и кључни документ на основу којег је Хашки трибунал донео пресуду, нарочито у делу који се односи на удружени злочиначки подухват.

Удружени злочиначки подухват је планиран и припремљен најкасније до јула 1995. године и потпуно извршен током августа исте године и после, наводи се у пресуди, а Судско веће као главни доказ за то сматра састанак на Брионима.

У складу са наводима Тужитељства током тог састанка утврђен је план да се трајно и уз помоћ силе уклоне Крајински Срби.

У пресуди се наводи да Туђман, у неким својим изјавама, и Готовина реферирају директно на српске цивиле, а не на срспка војна постројења.

Да Срби практично нестану

"Да нанесемо такве ударце да Срби практично нестану, односно, да оно што нећемо одмах захватити да мора да капитулира у неколико дана", изјава је Фрање Туђмана током састанка на Брионима, чији су транскрипти доспели у јавност.

Према сведочењу бившег америчког амбасадора Питера Галбрајта Туђман је, пошто су Крајински Срби напустили Хрватску у августу 1995. године, рекао да се ти Срби не могу вратити.

Према депешама амбасаде САД од 11. децембра 1995. године, Туђман је конгресмену који је био у посети рекао да ће бити немогуће те Србе вратити тамо где су њихове породице живеле вековима.

У закључку дела о злочиначком подухвату Веће наводи како су планови са састанка на Брионима веома брзо реализовани.

Наводи се и да је циљ био силом или уз претњу силе протерати Србе из Крајине, да је Фрањо Туђман имао водећу улогу на састанцима на којима се удруживало за злочиначки подухват, да је Јуре Радић имао важну улогу у спровођењу Туђманове политике о насељавању Хрвата у Крајину и да је и сам део удруженог злочиначког подухвата.