Казне за рушење БиХ

Одлуком коју је потписала висока представница Европске уније Кетрин Ештон Унија добија права да санкционише сва правна и физичка лица, чије активности поткопавају суверенитет, територијални интегритет, уставни поредак и међународни карактер Босне и Херцеговине или угрожавају Дејтонски мировни споразум.

Одлука донета 21. марта, дан касније објављена је у "Службеним новинама ЕУ", чиме је ступила на снагу.

Како сазнаје Дневни аваз, осим 27 држава чланица ЕУ, обавезу да ће примењивати санкције које уведе ЕУ преузеле су и Црна Гора, Албанија, Турска, Лихтенштајн, Јерменија и Грузија.

Санкције се, према писању сарајевског листа, односе на могућу забрану путовања, замрзавање имовине коју имају кажњена особа или њен сродник, као и правна лица. То се односи и на имовину у било којој од земаља где се одлука ЕУ поштује.

Овакве мере нису ништа ново у пракси ЕУ. Унија је то "оружје" искористила прошлог месеца против белоруског председника Александра Лукашенка.

У детаљној одлуци, између осталог, наведено је да држава чланица може направити изузетак када је кажњена особа у питању и допустити јој посету, али да о томе у писаној форми мора да извести ЕУ.

Изузеци када се одобрава издавање визе и улазак на територију ЕУ прецизно су дефинисани у одлуци, а ЕУ има право да држави која би и прекршила санкције то онемогући ако се једна или више држава чланица не слажу с тим.

Званичници у Бриселу, према писању сарајевског листа, нису желели да спекулишу ко би се први могао наћи на списку оних који су се замерили Бриселу, а а нису могли ни рећи када ће се земљама које ће поштовати  одлуку Ештонове прикључити Србија и Хрватска.