Више од пописа

Попис у Црној Гори већ недељама није статистичко, већ главно политичко питање. У везу са пописом доводи се и одузимање држављанства и привремена забрана извоза пшенице.

По билбордима у црногорским градовима налазе се краљ Никола, Његош, Стефан Митров Љубиша, Вук Стефановић Караџић, Новак Ђоковић...

Организују се концерти и књижевне вечери, а специјалне емисије на радију и телевизији посвећене су попису. Као у пролеће 2006. године у време референдума, или бар као када се одржавају парламентарни избори.

"Када је 1991. године влада Мила Ђукановића водила пројугословенску или просрпску политику, било је девет одсто Срба. Када је 2003. године водила продукљанску политику, било је 32 одсто Срба. И ако заиста жели да нас буде мање него што нас има у Црној Гори, најбоље је да воде просрпску политику", каже Срђан Милић из опозиционе Социјалистичке народне партије.

Зарија Франовић из Демократске партије социјалиста истиче да неки још увек не могу да се помире са чињеницом да је Црна Гора постала самостална држава. Он сматра да се и због тога неки из ината уписују као Срби.

Грађани ће на сва питања морати да се изјасне, али ће на она о националној припадности, вероисповести и матерњем језику моћи да одговоре и са - "не желим да се изјасним".

"Италијани нису замерили Бађу што је прешао у будизам, али јесу кад није дао онај пенал у финалу", каже Франовић.

Срђан Милић каже да је до политизације пописа дошло зато што неко сматра да је ово последњи пут да се у Црној Гори поставља питање националне припадности. "Већ када будемо радили попис 2021. године по европским стандардима, та питања неће бити доминантна", каже Милић.

Према попису из 2003. године највише је било Црногораца и Срба, 43 односно 32 одсто, а највише грађана тада се изјаснило да говори српски језик, њих 63 одсто.

Директор Еуростата Питер Еверес рекао је да је црногорски државни завод за статистику, Монстат, кредибилна установа и да је способна да пописом дође до "висококвалитетних и поузданих" података. Еверес је рекао да ће Еуростат надгледати попис, као и саму обраду података.

У Монстату кажу да сви грађани имају свој став и да пописивач није у могућности да у току двадесетак минута, колико попис траје, утиче на њега.

У Хрватској и питања о сексуалном опредељењу

Осим у Црној Гори, попис се одржава и у Хрватској. У тој земљи Српско народно вијеће успело је да се избори за поштовање правила пропорционалне заступљености Срба у укупном становништву за избор пописивача, што ће охрабрујуће утицати на многе испитанике.

Попис у Хрватској је ове године по много чему специфичан. Грађани ће, између осталог, морати да се изјасне о томе да ли живе у истополној заједници, да ли користе рачунар и клима уређај, чак и да ли имају водокотлић у тоалету.

Попис становништва у Македонији, који је требало да буде одржан од 1. до 15. априла, одложен је за јесен. У току припрема пописа појавили су се проблеми због подељености у Државној пописној комисији у односу на процентуалну заступљеност оних који ће радити на терену.

Представници албанске и турске заједнице напустили су рад Комисије, јер није био прихваћен њихов предлог.

Ипак, главни разлог за одлагање пописа је одржавање превремених парламентарних избора, чији датум још није званично одређен, али је премијер Никола Груевски најавио да ће највероватније бити одржани 5. јуна.

БиХ ће бити једна од земаља која неће, по свему судећи, ове године имати попис становништва, иако је то један од услова за њен европски пут, као и за транзицију Канцеларије високог представника у БиХ, јер нема ни законске претпоставке за попис, а није успостављена ни нова власт на државном нивоу после општих избора, одржаних пре скоро пола године.

Закон о попису становништва, домаћинстава и станова у БиХ донет је прошле године у Представничком већу Парламентарне скупштине БиХ, али је заустављен у Дому народа због спорне одредбе која се тиче рока његове примене.