Хрватска талац "топничких дневника"

Председник Хрватске Иво Јосиповић оценио је у Загребу да је његова земља талац неповерења Хашког трибунала због бивше политике која је створила утисак да Хрватска скрива "топничке" дневнике из акције "Олуја" 1995. године.

"Данас у Хрватској нико не скрива никакве артиљеријске дневнике, нити било која документа. У то дубоко верујем и то би се морало догађати далеко иза сцене да ја то не бих знао", истакао је хрватски председник на међународној конференцији о правном и друштвеном наслеђу Хашког трибунала.

Јосиповић је додао да је грешка с дневницима учињена још пре десетак година када је "очито омогућен приступ документима неким људима који су то злоупотребили".

"Нема разлога да се то скрива, али ми то вероватно не можемо да поправимо", нагласио је хрватски председник.

Неправедно кочити интеграције Хрватске 

Јосиповић је оценио да је неправедно кочити европске интеграције Хрватске због нечега што не може да се промени, наводећи да су артиљеријски дневници једно од мерила за затварање преговарачког поглавља 23 "Правосуђе и темељна права" са ЕУ.

Тужилаштво Хашког суда и даље инсистира да Загреб достави артиљеријске дневнике које сматра кључним за доказивање оптужби хрватским генералима Анти Готовини, Ивану Чермаку и Младену Маркачу, оптуженим за ратне злочине над српским цивилима током и после акције "Олуја" 1995. године.

Њима је суђење завршено прошле године и очекује се изрицање пресуде.

Досадашњи рад Хашког трибунала, хрватски председник је оценио позитивним, али је критиковао његову амбицију да утврђује историјску истину што је створило утисак политизације суда.

Јосиповић је навео да је најважније наслеђе Хага утицај на друштва држава бивше Југославије која су сазнала историјску истину да су и "наши" чинили ратне злочине.