Унеско штити хрватско ојкање

Организација Уједињених нација за образовање и културу (УНЕСКО) сврстала је недавно четири народна обичаја међу угрожену светску нематеријалну баштину и затражила увођење мера за њихово очување.

Реч је о три обичаја из Кине и ојкању, традиционалном певању из Хрватске. Пошто је ојкање карактериситичан начин певања за читаво динарско подручје, ова вест је изазвала много коментара.

Да је Комитет за нематеријалну културну баштину у Србији био бржи, ојкање је могло бити прихваћено као традиција Срба из Крајине.

За разлику од нашег Комитета, који је оформљен тек крајем прошле године, Хрвати већ шест година раде на својој листи и располажу са више материјалних средстава, јер је неопходно да се сваки предлог научно образложи.

Ојкање, које је скоро сасвим нестало у пракси, карактериситчно је за цео Балкан.

"Ми говоримо о личком ојкању као облику певања, о ојкању као нечему што јесте у традицији Хрвата, али и Срба са тих простора", каже етномузиколог професор Димитирије Големовић.

Средства за заштиту ојкања

Ојкају и Срби и Хрвати и Босанци, али, на свој начин, и Црногорци, Цинцари, Грци, Словаци и многи други народи.

Унеско ће издвојити материјална средства за очување ове традиције коју данас негују само поједине фоклорне групе и друштва,  кажу у нашем Комитету за нематеријалну културну баштину.

За разлику од познате песме "Русе косе цуро имаш", која својатају бар три балканске земље уверене да је баш у њима настала, порекло ојкања није сасвим познато.

Прича о њеном пореклу каже да је реч о шкотској песми, коју је свирао шкотски гарнизон некада стационарин у Истанбулу. Колико је познато, Шкоти још увек нису тражили ауторство.