Чекајући договор у Босни

Избори у Босни и Херцеговини, на свим нивоима, одржани су још почетком октобра. Конституисање органа власти, и поред тога, још увек није завршено. Договор око скупштинске већине, која треба да формира извршне органе власти на ентитетском и државном нивоу, није ни на помолу.

Република Српска отишла је најдаље у формирању органа власти. Председник РС преузео је функцију, конституисана је и Народна скупштина која ради пуним капацитетом. Застој је, међутим, настао код Већа народа РС, које треба да потврди сва акта и одлуке које донесе Народна скупштина.

Тако је и Влада РС у новом сазиву на чекању, иако је изабрана у Народној скупштини. Запело је у клубу Бошњака Већа народа, који оспоравају уставност конституисања тог тела, због чињенице да је на месту председавајућег изабран Србин, а не кандидат Бошњака и то искључиво из СДП-а.

Бошњачки клуб замера и што се у Влади нашло пет бошњака, које нису предложиле бошњачке, него странке из РС, који чине скупштинску већину, СНСД, ДНС и СП. За понедељак је заказана посебна седница Народне скупштине и Већа народа, који би требало да у склопу заједничке комисије изнађу решење из новонастале ситуације.

Уколико не дође до договора, а тешко је веровати да ће до њега доћи, питање конституисања Већа народа, као и избор Владе може да се наће пред Уставним судом РС зашта ће требати времена.

Тако ће послове извршне власти обављати Влада у старом сазиву, на чијем челу је, пошто је Милорад Додик преузео функцију председника РС, Антон Касиповић.

У другом ентитету Федерацији БиХ, нових органа власти нема на помолу. Тек се конституишу кантоналне скупштине и Парламент Федерације БиХ, али не и скупштинско и руководство Дома народа.

Пошто је још неизвесна скупштинска већина извршни органи власти у Федерацији БиХ, као и на кантоналном нивоу, још се не назиру, а у том ентитету још увек нису изабрани ни председник нити његови потпредседници, који се бирају у Парламенту Федерације БиХ.

Ништа боље није ни на нивоу државе, где су мандат преузели само чланови Председншитва БиХ. У функцији је и даље стари Савет министара, а посланици Представничког дома добили су мандате и ту је стало.

Пошто се још увек не зна ко ће чинити скупштинску већину, ни скупштинско руководство није још увек бирано, а не назиру се ни контуре будућег Савета министара БиХ. Иако је од октобарских избора прошло скоро 100 дана и сви законски рокови за формирање власти су прошли, излаз из политичке агоније се не назире.

За политичаре у Сарајеву кривци за то што није формирана власт налазе се у РС. За српске и хрватске странке главни кривац је у Сарајеву, односно у Социјалдемократској партији, чији представници наступају ултимативно.

Социјалдемократи, Златка Лагумџије, сматрају да, као партија са највећим бројем гласова, треба да дају кандидата за председавајућег Савета министара БиХ, а странке из РС и два ХДЗ-а сматрају да то место припада једном од те две хрватске партије.

СДП заједно са СДА су, уз помоћ две мање хрватске старнке, дали програмске циљеве будуће власти, међу којима је и централизација БиХ. То је довело до одбијња од стране раније формираних блокова странака из РС, СНСД и СДС, и два ХДЗ-а (ХДЗ и ХДЗ 1990).

Међусобних разговора је било, али још увек нису заједно селе српске, хрватске и бошњачке странке које имају највише гласова, освојених на прошлогодишњим изборима. Неспоразум на нивоу БиХ пренео се и на РС због ултимативног захтева бошњачког клуба да на челу Већа народа буде кандидат СДП-а, што српски делегати из СНСД и СДС нису прихватили.

Почетком седмице у Бања Луци треба да заседа Народна скупштина РС, као и Веће народа РС у вези са новонасталом ситуацијом. У Сарајеву је заказан састанак парламентарних странака на нивоу БиХ, које би требало да постигну договор око изналажења решења за формирање будућих органа власти.

Већ сада се чује да бошњачке странке неће доћи у понедељак, него најављују разговоре за дан касније, које је заказало привремено скупштинско руководство Представничког дома парламента БиХ.