Сећање на жртве у Вуковару

Скупу поводом деветнаесте годишњице од пада Вуковара присуствовали су председник Хрватске Иво Јосиповић, премијерка Јадранка Косор и председник Сабора Лука Бебић, али и око 15.000 људи из Вуковара и других делова Хрватске, који су организовано дошли у тај град.

Обележавање годишњице почело је програмом у вуковарској болници, а хрватски државни врх био је и у колони сећања која је дефиловала кроз град до меморијалног гробља жртава рата, где су после молитве положени венци.

"Вуковар је био велик у својој жртви али и у способности да опрости", рекао је председник Хрватске Иво Јосиповић и додао да је жртва Вуковара "нешто што ће хрватски народ заувек имати у свом сећању".

Председник Сабора Лука Бебић рекао је да за Вуковар није довољно учињено нити да ће икада бити учињено колико тај град заслужује.

"Сећамо се с поштовањем и дивљењем али и исто тако морамо гледати у будућност и како ће живети млади људи који овде желе остати - то је данас порука из Вуковара", рекао је Бебић.

Премијерка Хрватске Јадранка Косор рекла је да се на данашњи дан Хрватска присећа и одаје почаст за око 1.700 погинулих хрватских бранилаца и цивила у одбрани Вуковара 1991 године.

"У сећању смо на њих али и на око 4.000 рањених и око 500 оних, чија се имена још увек налазе на попису несталих", рекла је Косорова.

Последњи заповедник одбране града и 204. вуковарске бригаде Бранко Борковић рекао је да је након 19 година од рата коначно дошло време да хрватска јавност постави права питања одбране Вуковара.

"До помирења у Вуковару ће свакако доћи, али ни брже ни спорије него што је до помирења дошло између Француза и Немаца након Другог светског рата", рекао је Борковић.

Три месеца борби 

Борбе за Вуковар завршене су предајом хрватских снага, 18. новембра 1991. године, иако су у неким деловима града локални окршаји настављени још два дана, а трајале су укупно 86 дана.

Сукоби су почели у лето 1991. године кад су хрватске снаге одвеле и убиле око 20 српских цивила због чега нико није одговарао. Тада је и блокирана касарна ЈНА.

Борбе су интензивиране кад су ЈНА, Територијална одбрана и добровољачке јединице почеле општи тенковско-пешадијски напад на град у коме је било између 1.800 и 2.500 припадника Збора народне гарде, полиције и добровољаца. Број припадника ЈНА, Територијалне одбране и добровољачких јединица, према хрватским изворима, кретао од 27.360 у августу до 81.880 војника у новембру, уз 650 тенкова и 700 оклопних транспортера.

Према проценама вуковарске болнице, убијено је или је погинуло око 3.600 хрватских војника и цивила. Према хрватским подацима, у сабирне центре у Србији одведено је око 7.000 заробљених војника и цивила, а из града је евакуисано око 22.000 становника. На попису затворених и несталих особа је још 345 лица са вуковарског подручја, од тога 310 Хрвата.

У Хрватској се истиче да је одбрана Вуковара кључни догађај савремене хрватске историје, јер да у Вуковару 1991. године није спречено напредовање према западу не би било ни садашње хрватске државе.

И скоро 20 година након рата, Вуковар није до краја обновљен. Међунационалне тензије су присутне, деца иду у одвојене школе, још увек постоје кафићи за Србе и Хрвате, велик број људи је незапослен, а цене су највише у земљи.