Како у корак са ЕУ

Владавина права, корупција и организовани криминал и даље су болне тачке већине земаља Западног Балкана, закључак је годишњег извештаја Европске комисије о напретку региона у евроинтеграцијама.

То би могло да успори приближавање Србије и њених суседа Унији, иако Брисел не одступа од политике даљег проширења.

За неке је тако близу, али је више оних којима је Европска унија још тако далеко. Од земаља региона Хрватска је најближа чланству у Унији, али без одређеног датума за приступање.

У Бриселу кажу да је Хрватска остварила велики напредак, затворила је 25 од 35 преговарачких поглавља, али је чекају тешки преговори о преосталим поглављима, решавање проблема избеглих и остварење пуне сарадње с Хашким трибуналом.

"Комисија сматра да преговори треба да се закључе када Хрватска буде остварила изразити напредак у областима правосуђа и темељних права, укључујући борбу против корупције", каже европски комесар за проширење Штефан Филе.

Оптимизам у Црној Гори

Статус кандидата одобрен је и Црној Гори, али без утврђивања датума за почетак приступних преговора.

"Убеђени смо да ћемо се идуће године у ово доба заједно радовати, што ће се политика проширења Европске уније успешно наставити управо на примеру Црне Горе", каже премијер Црне Горе Мило Ђукановић.

Од Подгорице се захтева испуњавање критеријума из Копенхагена, сузбијање корупције и организованог криминала, ефикасно правосуђе и већа слобобода медија.

За разлику од Црне Горе, Албанији није одобрен статус кандидата. Замера јој се унутрашња политичка криза, вишемесечни постизборни сукоб владајућих демократа и опозиционих социјалиста, што кочи реформе у земљи.

"Преговори ће почети када Албанија достигне одређени степен у испуњавању критеријума из Копенхагена, што се пре свега односи на стабилност институција, демократских начела и на владавину права", каже Филе.

Слични захтеви постављени су и пред Македонију, која је кандидат од 2005. године. Ипак преговори и даље тапкају у месту, не само због спора са Грчком око имена, већ и због недостатка међуетничког дијалога и притиска на правосуђе.

Најлошију оцену Европска комисија доделила је Босни и Херцеговини. Иако су јој, заједно са Албанијом укинуте шенгенске визе, у Бриселу истичу да је БиХ остварила мали, а у неким сегментима готово никакав напредак у реформским процесима.