Петицијом до права у Хрватској

На скупу у сали Скупштине општине Стари град у Београду, представници избегличких удружења и завичајних клубова Срба из Хрватске потписали су петицију за одбрану права Срба, рекао је Танјугу председник Асоцијације избегличких удружења Срба, Милојко Будимир.

Будимир  је нагласио да потписивање петиције треба да спречи прикључење Хрватске Европској унији пре него што трајно реши отворена питања прогнаних и избеглих Срба.

"Непосредан повод за ову акцију је сагласност ЕУ да Хрватска отвори Поглавље 23 које се односи на поштовање људских права и слобода и реформу правосуђа", рекао је председник Асоцијације избегличких удружења Срба.

Будимир је објаснио да у спорно поглавље нису укључена имовинска и друга стечена права прогнаних Срба и да Хрватска, упркос томе, планира његово затварање половином идуће године.

"Уколико би се то догодило, као што процењују власти у Загребу, Хрватској би био отворен пут за потписивање Уговора о приступању ЕУ, а онда отворена права Срба неће ни бити решена", упозорио је Будимир.

У петицији се тражи свеобухватно, трајно и правично решење 12 отворених питања Срба из Хрватске и то на начелу једнакоправности и у складу са међународним уговорима које су прихватиле власти у Загребу.

Срби из Хрватске захтевају повратак покретне и непокретне имовине, као и обнову имовине уништене у рату. Срби траже исплату заосталих пензија, исплату девизне и динарске штедње и новчане накнаде за то што им није било дозвољено учешће у приватизацији као другим грађанима Хрватске.

Прогнани Срби захтевају и "ревизију пресуда за ратне злочине донетих у одсуству окривљених, поштено и уједначено процесуирање ратних злочина и престанак етнички мотивисаних суђења, а инсистирају и на брзом завршетку процеса ексхумације и идентификације несталих особа".

Петиција путује до органа УН-а

Удружења Срба из Хрватске ће петицију са овим захтевом упутити органима Уједињених нација који се баве заштитом људских права, владама САД и свих 27 земаља чланица ЕУ, Савету Европе, Европској комисији, Европском парламенту и ОЕБС-у.

Први пут, овим удружењима су се придружили и представници других организација Срба пореклом из Хрватске који ни 15 година по окончању оружаних сукоба не могу да остваре имовинска и друга права у Хрватској.

Србима прогнаним из Хрватске је одузето око 42.000 станова, а вредност њихове уништене, опљачкане и узурпиране имовине процењена је на око 30 милијарди евра. Из Хрватске је током рата 1991-1995. године прогнано 404.000 Срба.