Одложено сведочење Момира Булатовића

На суђењу оптуженима за депортацију муслимана из Црне Горе, 1992. године, бивши црногорски председник Момир Булатовић је рекао да располаже обимном документацијом, за чије обелодањивање му је потребно ослобађање од чувања државне тајне. Сведочење је, због тога, одложено док он не буде ослобођен те обаезе.

Булатовић, који је пред Хашким трибуналом ослобођен чувања државне тајне, очекује да ће исто урадити суд у Подгорици. Он је рекао да међународно право има супремацију над домаћим, посебно када су у питању ратни злочини, пренели су подгорички медији.

Председница Специјалног већа судија Миленка Жижића одговорила је да одлука о ослобађању Булатовића чувања државне тајне важи само за суд у Хагу. Виши суд ће, због тога, затражити од надлежног државног органа да ослободе бившег председника Црне Горе чувања државне тајне, рекла је Жижић.

Момир Булатовић је претходно рекао да државни органи Црне Горе нису криви за депортацију.

"Поклањам се сенима невиних жртава. Уверен сам да их зла судбина није задесила кривицом државних органа Црне Горе, већ општих околности које су владале у том времену", навео је Булатовић.

Адвокати оптужених, Бранислав Лутовац и Божо Прелевић, успротивили су се одлуци судије Жижић истакавши да су њоме битно повређена права њихових клијената на одбрану и указали на одредбу о супремацији међународонг права у односу на домаће законодавство.

Лутовац сматра да је у питању правни нонсенс јер се отворило питање од кога ће Виши суд у Подгорици тражити да Булатовић буде ослобођен чување државне тајне с обзиром на то да је реч о догађајима из 1992. године и држави која више не постоји.

"Тада је постојала СРЈ, што значи да треба сагласност од Скупштине СРЈ које више нема. Зато смо сада доведени у правни ћорсокак, јер се не зна од кога да тражимо укидање одлуке о чувању државне тајне", казао је Булатовић.

Прелевић, међутим, сматра да ослобађање чувања државне тајне треба тражити за Булатовића, премијера Мила Ђукановића, Николу Пејановића и Бошка Бојовића, као и да је права адреса за то Влада Црне Горе.

За кривично дело ратни злочин против цивилног становништва оптужени су Бранко Бујић, Сретен Гленџа, Божидар Стојовић, Милорад Шљиванчанин, Бошко Бојовић, Милисав Марковић, Радоје Радуловић, Душко Бакрач и Милорад Ивановић.

Државни секретар Министарства правде Србије Слободан Хомен изјавио је раније да би Црна Гора овај предмет могла да уступи Србији јер су, како је објаснио, четворица оптужених добила држављанство Србије две године пре него што је Црна Гора за њима расписала потерницу.
То ограничење сада не сме да буде препрека и два тужилаштва треба да постигну договор да се ти предмети уступи Србији, казао је тада Хомен.

Суђење оптуженима за депортацију цивила из Црне Горе у БиХ почело је крајем новембра прошле године у Вишем суду у Подгорици, а од девет оптужених њих петорица су у бекству.

Црногорски правосудни органи потражују полицијске оперативце из времена депортације Душка Бакрача, Бошка Бојовића, Милорада Ивановића, Милисава Марковића и Радоја Радуновића. За њима је 2009. године расписана потерница.

Према оптужници црногорска полиција је 1992. године већу групу муслимана избеглица из БиХ изручила властима Републике Српске. Они су касније убијени и до данас нису пронађени њихови посмртни остаци.