Румунија на европској раскрсници

Румунија је пред значајним избором да ли жели да буде европска земља или земља у транзицији, рекао је председник те земље Трајан Басеску у говору у парламенту.

Говорећи о стању у земљи, потреби даље штедње и новог зајма од Међународног монетарног фонда 2011. године, Басеску је истакао да треба ставити тачку на популизам политичара и партија и позвао на солидарност.

Румунија је у фази реформисања јавног сектора и не може и даље да троши више него што производи, да плаћа неспособне функционере у превеликом јавном сектору, нити може да издржи плаћање социјалне помоћи особама којима није потребна, чиме се стимулише нерад.

"Потребна је професионализација јавних функционера и постављање на дужност само компетентних, а не према политичким критеријумима, јер, због политичких именовања, јавни сектор је у великој мери неефикасан", навео је председник.

Басеску је оценио да је врхунац економске кризе већ прошао, али је још остала социјална криза, а идуће године прогнозира се економски раст од два одсто, ако се наставе реформе, док ће 2012. и 2013. године раст бити три до четири одсто, што није довољно, јер је потребан раст од пет одсто.

Требало би да Румунија, 2011. године, покрије буџетски дефицит од 5,7 милијарди евра и то из зајма, а потребан је и нови кредит ММФ-а, искључиво за развојне инвестиције.

Басеску је посланицима рекао да је осавремењивање државе немогуће без измене Устава у складу са референдумом из 2009. године.

Напето у Посланичком дому

Опозиција није присуствовала говору шефа државе у парламенту, а посланици и сенатори Социјалдемократске партије су демонстративно изашли, када је Басеску већ био за говорницом.

Атмосфера у Посланичком дому парламента је већ два дана врло напета, јер је већина, у одсуству опозиције, изгласала Закон о пензијама без кворума. Присуствовало је око 80 посланика, али је председница тог дома Роберта Анастасе избројала 171 глас и прогласила закон прихваћеним.

Сматрајући ту одлуку незаконитом, опозициона Национална либерална партија обратила се Уставном суду, а Социјалдемократска партија (ПСД) је поднела жалбу суду против Роберте Анастасе, због "преваре" и "злоупотребе дужности".

Анкета показује да, ако би у недељу били председнички избори, за Басескуа би гласало 11 одсто бирача, док би за лидера Националне либералне партије Крина Антонескуа гласало 31,4 одсто.