Наставак политичке кризе у Молдавији

Референдум на коме су се становници Молдавије у недељу изјашњавали о томе да ли ће председника државе бирати на директним изборима, није успео због слабог одзива.

Централна изборна комисија саопштила је да је излазност бирача била 30,98 одсто, док је за успех референдума било потребно 33,33 процента. пренела је агенција Итар-Тас.

Молдавија већ 18 месеци нема председника, јер владајућа коалиција четири партије, Савез за европске интеграције, не може да прикупи довољно гласова да би поставила шефа државе.

То, саопштава коалиција, кочи реформе, које су тој бившој совјетској републици и једној од најсиромашнијих европских држава, преко потребне.

Опозициона Комунистичка партија Молдавије затражила је после неуспелог референдума неодложно распуштање парламента.

"Садашњи парламент треба одмах распустити и саопштити датум наредних избора", рекао је бивши председник Молдавије и лидер комуниста Владимир Вороњин. Вороњин је, истовремено, оптужио владајући Савез за европске интеграције за узурпацију власти.

Руска агенција Итар-тас подсећа да и вршилац дужности председника Михај Гимпу и премијер Молдавије Влад Филат сматрају да је потребно распустити парламент и одржати ванредне изборе, након што Централна изборна комисија званично потврди да референдум није успео.

Филат је додао да у наредна два дана треба да се сретну лидери Савеза и одлуче шта даље.

По закону, наредне две године не може бити поново одржан референдум о начину избора председника.

Парламент Молдавије не може да изабере шефа државе од пролећа прошле године, јер је потребно да добије гласове три петине од укупног броја посланичких гласова - 61 од 101.

Притом, владајући Савез за европску интеграцију има у скупштини 53 гласа а комунисти - који су позивали бираче да бојкотују референдум, 44 посланичка мандата.

Владајућа коалиција је планирала да директни избори за председника и парламент, уколико би референдум успео, буду одржани 14. новембра.