Предизборна кампања у БиХ

У Босни и Херцеговини данас почиње предзборна кампања за опште изборе, који ће бити одржани 3. октобра, када ће грађани бирати чланове Председништва БиХ, председника Републике Српске и сазиве скупштина на државном, ентитетском и кантоналном нивоу.

У изборној трци учествује 63 политичка субјекта, и то 39 политичких странака, 11 коалиција и 13 независних кандидата.

Ово су трећи општи избори које спроводи Централна изборна комисија, а шести после рата, а према подацима те комисије, број бирача уписаних у централни бирачки списак износи 3,1 милион.

Овогодишњи општи избори коштаће 12,6 милиона конвертибилних марака, од чега ће из буџета БиХ бити обезбеђено 8,5 милиона марака, а из општинских буџета око четири милиона.

Савет Европе ће донирати 83.000 марака за финансирање издавања две публикације.

На дан избора држављани БиХ моћи ће да гласају и у дипломатско конзуларним представништвима БиХ у 22 земље, на 28 бирачких места.

Иако званична предизборна кампања почиње данас, изборна трка се увелико води у БиХ и оба ентитета.

Тако ће се у трци за председника РС на предстојећим општим изборима, према подацима ЦИК-а, наћи чак 19 кандидата, укључујући бошњачке и хрватске странке, које се боре за потпредседничка места у РС.

Према свим проценама и истраживањима јавног мњења, највећа борба очекује се између кандидата СНСД-СП-ДНС Милорада Додика и фаворита опозиционе коалиције "Заједно за Српску" СДС-ПДП-СРС Огњена Тадића, како преноси агенција Танјуг.

То потврђују и најновија истраживнаја НДИ-а, који су ипак велику предност дали кандидату владајуће коалиције у РС над фаворитом опозиције, док поједини аналитичари тврде да ће бити тесна борба између ова два кандидата.

И даље "остали" не могу да се кандидују за највише функције

За места три члана Председништва БиХ бориће се 20 кандидата из целе БиХ.

Од тога, за српског члана колективног шефа државе у трци су четири кандидата, а по свему судећи главна борба ће се водити поново између кандидата владајуће и опозиционе коалиције у РС, Небојше Радмановића и Младена Иванића, где такође истраживање НДИ-а даје велику предност кандидати СНСД, ДНС и СП у односу на Иванића из коалиције СДС, ПДП и СРС.

Неки аналитичари су чак склони да поверују да је извеснија победа Иванића у односу на Радмановића, него Тадића у односу на Додика.

Што се тиче бошњачких чланова за функцију у Председништву БиХ, фаворит је Харис Силајџић из Странке за БиХ. Главни противници су му Бакир Изетбеговић, син утемљеивача Странке демократске акције Алије Изетбеговића, и Фарук Радоњчић из Странке за бољу будућност.

Када је реч о Хрватима, главни фаворити су Жељко Комшић из СДП, и кандидати два ХДЗ-а, Борјана Кришто и Божо Љубић.

Истраживања показују предност Комшића, уколико не дође до повлачења једног од кандидата два ХДЗ.

Када је у питању редослед политичких странака у БиХ, као и на ентитетским нивоима, ни ту се, према истраживањима, не очекују нека изненађења. Сигуран улазак у парламенте од државног, преко ентитетских и кантоналних, имају кандидати СНСД, СДС, ПДП, ДНС из РС, СДП, СДА, СБиХ, ХДЗ и ХДЗ 90 из Федерације БиХ.

Власти у БиХ, иако су биле обавезни, нису ни до ових избора променили одредбу у изборном закону и Уставу БиХ на основу којих није омогућено лицима из категорије "осталих" народа да се кандидују на највише функције у БиХ.

Та обавеза властима у БиХ произилазила је из одлуке Суда за људска права у Старзбуру у предмету Сејдић-Финци против БиХ, којом је Суд у пресуди јасно указао да су Устав и Изборни закон БиХ у супротности са Европском конвенцијом о људским правима, због чега постоји могућност да након истека мандата, делегација БиХ у Савету Европе не добије агреман нове делегације.