Кога ће одувати "Олуја"?

Одбрана првооптуженог Анте Готовине затражила је од судија Хашког трибунала да Готовину ослободе оптужбе за прогон Срба из Книнске крајине, тврдећи да је гранатирање Книна у августу 1995. године било законито и да није изазвало премештање српског становништва.

"Сви докази током суђења показали су да је употреба артиљерије у операцији "Олуја" била законита. Оптужба да је напад на Книн био несразмеран и незаконит није подржана никаквим доказима, фотосима, ни видео снимцима. Напротив, цивилни објекти у Книну скоро да и нису били оштећени", рекао је у завршној речи Готовинин бранилац Грегори Кихо.

Генерал Готовина је као командант Зборног подручја Сплит командовао операцијом "Олуја". Заједно са Иваном Чермаком и Младеном Маркачем оптужен је за прогон; присилно премештање и депортацију; пљачкање јавне и приватне имовине; безобзирно разарање насеља; убиства и нехумана дела и окрутно поступање према српским цивилима у Книнској крајини током и после "Олује", од 4. августа до краја септембра 1995. године.

Бранилац Кихо рекао је и да "не постоје докази о цивилним жртвама" гранатирања Книна и других градова у Крајини - Бенковца и Грачаца током операције "Олуја", 4. и 5. августа 1995. године.

"Тај страшни напад на Книн, како тврди тужилаштво, морао би изазвати масовне жртве, а није. Оптужба је на крају успела да утврди да је у Книну само један цивил можда био убијен артиљеријском ватром", назначио је Кихо.

Заступник Готовинине одбране тврдио је и да српско становништво није напустило Книнску крајину због гранатирања Книна и других градова, него зато "што је било окружено и зато што није желело да живи под хрватском влашћу".

"Невидљиво етничко чишћење"

Одбрана је нагласила и да је тужилаштво "масовни егзодус погрешно изједначило с масовним протеривањем", називајући то "невидљивим етничким чишћењем".

"Нема никаквих доказа да су Срби отишли због артиљеријских напада", нагласио је Кихо. По његовим речима, тврдња тужилаца да је Готовина прихватио чињење злочина "не може бити даље од истине". Одбрана прихвата да су злочини почињени, али их је тужилаштво без доказа приписало јединицама Хрватске војске, под командом Готовине, само зато што су биле у том подручју, рекао је бранилац.

Други Готовинин адвокат Лука Мишетић тврдио је да је одбрана током процеса доказала да је Готовина учинио све што је био дужан и што је могао да спречи злочине и казни починиоце.

"Видели смо изричита наређења Готовине и хрватског вођства да се злочини спречавају и кажњавају", рекао је Мишетић.

Готовина против злочина над цивилима

Готовинин адвокат је као "смешно" одбацио тумачење тужилаштва да је понављање тих наређења током и после "Олује" значило да су она била "лажна" и да њихово спровођење није била Готовинина намера и да је командант злодела толерисао и подстицао.

"Та наређења су била примењена. Не убијај, не пљачкај, не силуј, помози онима којима је помоћ потребна - то су наређења која су Готовинини подређени преносили својим војницима", нагласио је Мишетић.

Бранилац је сугерисао и да Готовина није имао ефективну контролу над резервистима у хрватској војсци, те да је најоштрија дисциплинска мера коју је могао да предузме и коју је применио било демобилисање недисциплинованих.

Чермак само на погрешном месту у погрешно време

У наставку завршних речи на суђењу тројици хрватских генерала, ослобађање је затражила и одбрана другооптуженог Иван Чермака.

Генерал Чермак био је заповедник книнског гарнизона, а на ту дужност поставио га је, одмах после операције "Олуја" 4. и 5. августа 1995. године, тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман.

Тужилаштво је јуче затражило да Чермаку, кога је означило као моћног "војног гувернера Книна", буде изречена казна од 17 година затвора, наводећи да је доказано да он, упркос великим овлашћењима, није предузео ништа да спречи, већ је омогућавао злочине над српским цивилима и спаљивање и пљачкање њихове имовине.

Бранилац Стивен Кеј је то у завршној речи негирао, тврдећи да Чермак није имао овлашћења над јединицама Хрватске војске, нити полиције, те да је његов једини задатак био "нормализација живота" у Книнској крајини.

"Чермак је био на погрешном месту у погрешно време, али ништа није погрешно урадио", казао је енглески адвокат. Чермаково именовање, Кеј је назвао "несрећним случајем", описујући како га је председник Туђман позвао и поставио "неприпремљеног, необученог и без довољних или икаквих овлашћења".

Маркач био "обманут и слаган"

У завршној речи, одбрана је затражила да кривице за злочине над Србима у Книнској крајини буде ослобођен и трећеоптужени Младен Маркач. Генерал Маркач је током операције "Олуја" био командант специјалне полиције и заменик министра унутрашњих послова Хрватске.

Тужилаштво је јуче затражило да генерал Маркач буде проглашен кривим и осуђен на 23 године затвора.

Све оптужбе Маркачев бранилац Томислав Кузмановић назвао је "потпуно фабрикованим", одбацујући као недоказану тврдњу тужилаца да су Маркачеви полицајци "ловили и убијали српске цивиле".

"Без икаквог доказа су и тврдње тужилаца да је Маркач наредио протеривање цивила и убиства у селу Грубори", рекао је Кузмановић.

Према оптужби, припадници Маркачеве јединице убили су 25. августа 1995. петоро старих и немоћних Срба у Груборима, а он је затим то покушао да прикрије сачињавањем лажних извештаја да је у селу дошло до сукоба са "четницима" и да су цивили страдали у унакрсној ватри.

По одбрани, Маркач је био "обманут и слаган" о догађајима у Груборима и то му се не може стављати на терет. Кључног сведока, Јосипа Челића, полицајца који је заповедао претресом Грубора, бранилац Маркача је назвао "непоузданим".

Челић је током суђења сведочио да у Груборима није било сукоба и да је о томе известио претпостављене, али да му је, пошто су лешеви пронађени, Маркачев заменик Жељко Сачић издиктирао нови извештај у којем се тврдило да је у селу дошло до окршаја.