Затражене високе казне због "Олује"

Хашки трибунал саопштио је да је Тужилаштво затражило од Судског већа да прогласи кривим и казни хрватске генерале Анту Готовину са 27 година затвора, Младена Маркача са 23, а Ивана Чермака са 17 година затвора, због ратних злочина за време и после акције "Олуја", 1995. године.

"Оптужени су починили тешка дела против српског становништва Крајине на дискриминирајућој основи, уз последице великих размера", навело је у тужилаштво у документу поднетом 16. јула.

"Њихови злочини били су опсежни и дугог трајања, почињени су насилни злочини укључујући убиства, српска је имовина систематски пљачкана и неселективно разарана, више од 90.000 Срба присилно је расељено с јасном намером да се не врате и у том смислу су предузети кораци и при томе је међународна заједница константно довођена у заблуду", наводи се акту Тужилаштва.

Сваки од оптужених хрватских генерала "играо је активну и значајну улогу у прогону српског становништва".

Тужилаштво сматра да је доказало да су тројица оптужених генерала делила заједнички злочиначки циљ и допринела његовој реализацији.

"Готовина и Маркач учествовали су у томе од самог почетка, учествујући у планирању и артиљеријским нападима на цивиле, а своје су потчињене користили у вршењу злочина за време у и после Олује", истиче се у акту тужилаштва суда у Хагу.

Иако се Чермак придружио удруженом злочиначком подухвату након почетка артиљеријских напада, тужилаштво сматра да је одиграо главну улогу у олакшавању вршења кривичних дела и остварењу заједничког циља злочиначког подухвата.

Хашки тужиоци истичу да су доказали да су сва тројица оптужених пропустила да обезбеде поштовање закона и обичаја ратовања.

"Они су у тој дужности заказали и издавали су команде које су представљале кривична дела, а у неким су случајевима прикривали злочиначко понашање кога су недвосмислено били свесни".

"Сва тројица оптужених добровољно су учествовала у злочинима који су им стављени на терет, при чему су Готовина и Маркач показали ентузијазам у провођењу удруженог злочиначког подухвата", истиче се у акту хашког тужилаштва.

У документу се детаљно описује улога других припадника удруженог злочиначког подухвата.

После сада покојних председника Фрање Туђмана и министра одбране Гојка Шушка, тужилаштво на треће место ставља тадашњег министра унутрашњих послова Ивана Јарњака, а на четврто тадашњег министра обнове Јуру Радића.

Као неки од учесника наводили су се и сада покојни начелници главног штаба Хрватске војске Звонимир Червенко и Јанко Бобетко, као и генерали Мирко Норац и Рахим Адеми, којима је суђено за ратне злочине у Медачком џепу, а Норцу и за ликвидације Срба у Госпићу, 1991. године.

Иако је, додатком оптужнице из 2007, био уврштен и обавештајни руководилац Маркица Ребић, његову улогу тужилаштво у завршном акту не спомиње.