Годишњица злочина у Сребреници

У Меморијалном центру Поточари код Сребренице обележено је 15 година од убиства више од 8.000 Бошњака, почињеног од стране припадника Војске Републике Српске у јулу 1995. године.

У Меморијалном комплексу у Поточарима сахрањено је 775 сребреничких жртава које су, у међувремену, идентификоване.

Комеморацији у Поточарима присуствује више десетина хиљада људи, највиши званичници земаља региона, представници више европских држава, САД и међународних организација.

Председник Србије Борис Тадић, који по други пут присуствује комеморативном скупу, у Меморијалном комплексу је положио венац на коме пише: "Невиним жртвама председник Србије Борис Тадић".

Председник Србије је изјавио да изражава жаљење због злочина који су се десили. Тадић је истакао да Србија неће одустати од трагања за починицима ратних злочина, како би људи наставили да живе заједно.

"Ја као председник Србије нећу одустати од трагања за преосталим кривцима и ту пре свега мислим на Ратка Младића", рекао је Тадић, и додао да је 11. јул изузетно тежак дан за породице настрадалих, али и за све људе на простору бивше Југославије.

"Ово је трагедија бошњачког народа, али и свих људи који су живели на простору бивше Југославије", рекао је председник Србије.

Ова страница историје не може да се затвори све док не буду осуђени сви они који су за то криви, рекао је Тадић.

"Онда ћемо моћи да пружимо руке једни другима и да наставимо да живимо као нормални људи, као што смо некада живели", поручио је председник Србије.

На улазу у Меморијални комплекс председник Србије се сусрео са три мајке жртава ратног злочина у Сребреници које су му рекле да им "много значи што је данас дошао у Сребреницу".

Не треба мислити на освету

Венце у Меморијалном комплексу Поточари положили су и председавајући Председништва БиХ Харис Силајџић, хрватски члан Председништва Жељко Комшић, председник Црне Горе Филип Вујановић, представници општине Сребреница и страни званичници.

Скупу су присуствовали и председник и премијерка Хрватске Иво Јосиповић и Јадранка Косор, македонски председник Ђорђе Иванов и председник Словеније Данило Тирк.

"Сваки рат је лош а најгори је онај међу људима који деле исту културу и корене", рекао је премијер Турске Реџеп Тајип Ердоган, нагласивши да је одлука Скупштине Србије да усвоји Декларацију којом се осуђује злочин у Сребреници била часна, као што је часно и то што је председник Србије Борис Тадић дошао у Поточаре.

"Мајка која је изгубила два сина дошла је код председника Србије Бориса Тадића и то је на мене оставило јак устисак. У њеним очима видео сам тугу, али не и мржњу. Такве мајке су потребне свима и зато поручујем - само мир", рекао је Ердоган.

Председавајући Председништва БиХ Харис Силајџић је рекао да само истина и правда, као и довођење одговорних пред лице правде, могу умирити "Сребреницом умрљану савест човечанства".

Силајџић је рекао да је разговарао са многим члановима породица жртава, питајући их каква би његова порука данас требало да буде, и да су "сви нагласили истину и правду, а нико није споменуо освету".

Високи представник у БиХ Валентин Инцко је поручио да треба поздравити сваки искрени напор да се победи зло и мржња, истичући да је дужност да се установи истина и да они који су учествовали у злочину буду кажњени.

Амбасадор САД у БиХ Чарлс Инглиш је прочитао поруку америчког председника Барака Обаме у којој се наводи да је света дужност да се памти шта се десило у Сребреници и спречи да се злочин понови.

Шеф дипломатије Француске Бернард Кушнер је рекао да не треба мислити на освету, већ да је потребна толеранција и политика која ће водити БиХ напред.

"За то има наде, јер су овде дошли представници многих земаља међу којима и председник Србије Борис Тадић", рекао је Кушнер на комеморацији у Поточарима.

Злочин и казне

Догађаји на подручју Сребренице до данас нису у потпуности расветљени, нити је број страдалих Бошњака прецизно утврђен, али се у пресудама Хашког трибунала наводи цифра од 8.000. 

Анализом ДНК профила, Међународна комисија за нестале особе је до сада утврдила идентитет укупно 6.481 особе нестале падом Сребренице у јулу 1995. године. До сада је у Поточарима укупно сахрањено 3.749 идентификованих жртава, док се посмртни остаци око три и по хиљаде особа налазе у новооткривеним масовним гробницама у источној Босни.

Због злочина у Сребреници, Хашки трибунал је бившег председника Републике Српске Радована Караџића и генерала Војске Републике Српске Ратка Младића оптужио за геноцид, заједно са још осам бивших официра ВРС којима је суђење у току.

Караџић је 21. јула 2008. године ухапшен у Београду и изручен Хашком трибуналу, док је Младић још у бекству.

Генерал ВРС Радослав Крстић осуђен је за саучесништво у геноциду који су, према пресуди починиле снаге босанских Срба, јер су "одредиле за уништење 40.000 Бошњака, становника Сребренице, који су као група представљали Бошњаке уопште".

Под оптужбом за геноцид у Сребреници у Хашком трибуналу у току је процес против више официра Војске РС, укључујући и генерала Здравка Толимира, бившег помоћника Ратка Младића.

Хашки суд је за злочине у Сребреници већ осудио бивше официре ВРС Момира Николића на 27 година затвора, Радивоја Милетића на 19, Видоја Благојевића на 18, Драгана Обреновића на 17, Драгана Јокића на девет година затвора и Милана Гвера на пет година затвора.

Међународни суд правде је, поступајући по тужби Федерације БиХ, 27. јануара 2007. утврдио да Србија није била укључена у акцију око Сребренице, али да је прекршила Конвенцију о геноциду пошто овај злочин није спречила.

Скупштина Србије је 30. марта усвојила Декларацију о осуди злочина у Сребреници и упућено је "саучешће и извињење" породицама жртава због тога што није учињено све да се трагедија спречи.