Румунији 900 милиона евра

Међународни монетарни фонд одобрио је Румунији пету траншу кредита у вредности од 900 милиона евра, саопштено је из канцеларије ММФ-а у тој земљи. Новац би на рачун Националне банке Румуније (БНР) требао да буде пребачен у понедељак или уторак.

ММФ је претходно одложио исплату Румунији пете транше јер је влада Емила Бока била обавезна да одустане од договореног смањења пензија за 15 одсто због одлуке Уставног суда о неуставности те мере.

Први пакет мера штедње који је ММФ прихватио предвидео је смањење плата из јавног сектора за 25 одсто и смањење пензија за 15 одсто. 

Влада је зато морала да поред смањење плата за 25 одсто пронађе друго решење којим ће покрити дефицит, тако да се одлучила за повећање ПДВ са 19 на 24 одсто, што је ММФ прихватио.

Договор са ММФ-ом предвиђа да ове године Румунија мора да смањи буџетски дефицит са 8 или 9 на 6,8 одсто.

Званичник ММФ-а Џон Липски је саопштио да су "румунске власти и поред знатног економског пада, успеле да учине значајне кораке у обнови макроекономске стабилности".

Липски је навео да су румунске власти преузеле "амбициозне мере" у вези са слабљењем фискалности , ради "одрживог побољшања јавне финансије".

Представник Румуније у ММФ-а Михај Танасешку је изјавио агенцији Агерпрес да је одлука ММФ-а један "добар сигнал за спољно тржиште и знак поверења, а пета транша зајма је значајна за консолидовање међународних резерви централне банке". 

Танасешку је додао да ће сада Министарство финансија лакше добити зајам на унутрашњем и спољном тржишту како би се покрио буџетски дефицит.

Румунија има договорене аранжмане за кредит у вредности од 20 милијарде евра од којих 12,9 милијарде евра од ММФ, пет милијарди од Европске уније, милијарду евра од Светске банке а остатак од још неких међународних финансијских институција.

До сада је Румунија добила 9,3 милијарде евра од ММФ-а, 2,5 милијарде од Европске комисије и 300 милиона евра од Светске банке.

Мађарска тражи 10 до 20 милијарди евра

Мађарски министар за привреду Ђерђ Матолчи изјавио је да ће његова земља затражити од Европске уније и Међународног монетарног фонда превентивни двогодишњи финансијски споразум, за 2011. и 2012. годину, у вредности 10 до 20 милијарди евра.

Матолчи је изарзио наду да ће се Будимпешта споразумети са страним повериоцима о томе да буџетски дефицит може, током наредне две године, да премаши три одсто бруто домаћег производа.

Мађарска влада се, међутим, обавезала да ове године буџетски дефицит не буде већи од 2,8 одсто вредности БДП.

Матолчи је додао да темељне структуралне реформе, које се влада спрема да спроведе 2011. и 2012. године, захтевају висока додатна средства. Поред тога сложена ситуација у зони евра може да отежа смањење дефицита у 2011. годину.

"Мислим да бисмо са нашим партнерима могли да за 2011. годину договоримо распон између 3,0 и 3,8 одсто буџетског дефицита под условима веома темељних структруралних реформи", рекао је Матолчи.

Он је додао да би 2012. године земља ипак могла да снизи буџетски дефицит испод три одсто БДП-а.