Повратак у Дрвар

После рата, од свих градова у Федерацији БиХ, у Дрвар се вратило највише Срба. Тамо данас живи готово 50 одсто предратног становништва.

Међутим, тешка економска ситуација велики је проблем за повратак у, иначе, врло богатим крајевима, који дају велике могућности за развој индустрије, посебно дрвне, затим, улагање у пољопривреду, сточарство и производњу здраве хране.

Пре рата, у Дрвару је живело 17.600 Срба. Вратило се њих 8.000. Од некада индустријски развијеног града, данас у Дрвару ради једна већа пилана, десетак мањих продавница и кафића. Они који су се вратили кажу да нема посла и да се лоше живи.

И здравство је проблем. На лечење, људи из Дрвара путују чак у Ливно.

Општина је, после потписивања Дејтонског споразума, подељена, тако да је један део припао Бихаћком кантону, један Херцегбосанској жупанији, а мањи део Републици Српској, па сада мештани 13 села око Дрвара морају по документа у Бихаћ.

"Људи су од центра кантона, од Бихаћа удаљени чак 110 километара, тако да за најобичнији документ, родни лист морају да пређу тај пут", каже Анка Папак-Додик, начелница Дрвара.

Повратнике је посетила и делегација Одбора за помоћ Србима изван Србије из Београда. Иако, охрабрени тиме што нема сукоба на националној основи, кажу да су забринути због економске ситуације.

"За овај крај веома је био значајан воз који је саобраћао уском пругом Београд - Сплит. Не само што је један део људи радио, него су људи на најбољи начин могли да путују", рекао је Јанко Веселиновић, председник Одбора за помоћ Србима ван Србије.

Овај крај могао би добро да живи и од туризма, али и од своје историје. Улагање тражи новац, који Дрвар нема.