Шолаја: Најнеизвеснија трка за председника Републике Српске, излазност може бити пресудна

Босна и Херцеговина улази у завршницу предизборне кампање уочи општих избора који се одржавају у недељу. За гласове више од 3,4 милиона бирача надмећу се 75 странака, 29 коалиција и четири независна кандидата. Од данас је забрањено објављивање резултата истраживања јавног мњења, док пуна изборна тишина почиње сутра у седам часова.

Говорећи о завршници кампање, професор политичких наука из Бањалуке Милош Шолаја оценио је да није донела значајније нове политичке поруке.

"Ако ћемо баш до краја искрено, мислим да је била доста конфузна, да немамо неких нових порука, нових идеја, нових великих продора", рекао је Шолаја.

Најнеизвеснија трка за председника Републике Српске

Према његовој оцени, највећа неизвесност у Републици Српској очекује се у трци за председника Републике Српске. Шолаја указује да два кандидата имају релативно чврста бирачка тела, али да је у овом тренутку тешко проценити коначан исход.

"Све се чека, уствари, проценат излазности", навео је Шолаја, додајући да ће управо број грађана који изађу на изборе бити један од важних фактора који ће утицати на резултат.

Он сматра да би излазност могла да буде повезана и са новим системом гласања, који подразумева електронску идентификацију и обраду гласова.

"Врло је компликовано, дуго траје процес гласања и то утиче, вероватно, на сам проценат излазности", рекао је Шолаја.

Када је реч о избору српског члана Председништва БиХ, он сматра да је ситуација знатно јаснија и да ту нема толико неизвесности. За састав Народне скупштине Републике Српске, међутим, поново ће, према његовим речима, важну улогу имати излазност, али и број неважећих листића.

Посебну пажњу Шолаја посвећује чињеници да Милорад Додик први пут после више деценија није на гласачком листићу за избор председника Републике Српске, али остаје централна фигура кампање.

"Тешко да ће то нешто значајније утицати. Он је остао снажна политичка и најснажнија политичка фигура у Републици Српској дефинитивно", оценио је Шолаја.

Истовремено, он отвара питање да ли ће након избора у Републици Српској бити више речи о политичким програмима, а мање о лидерима.

"Да ли ћемо у наредном периоду можда мање говорити о лидерима, а више о политикама, то је сада неки тренутак неке традиционе зрелости", рекао је Шолаја.

Нови систем гласања доноси неизвесност

Једна од специфичности ових избора јесте нови систем гласања и обраде изборног материјала. Шолаја сматра да би његова сложеност могла да утиче на излазност, али и на број неважећих гласачких листића.

"Она већ има улогу и то некако у јавном мњењу, пре свега Републике Српске, а мислим доста и у Федерацији, да је добила један негативан призвук, пре свега због те компликованости, јер ће индивидуално време гласања бити јако дуго", навео је Шолаја.

Према његовим речима, пробна гласања указала су на одређене проблеме у опреми, самом процесу и спремности бирачких одбора. Због тога, сматра, нови систем може додатно да подстакне сумње у изборни процес уколико буде проблема током гласања или пребројавања.

"Не само што је уведена електроника, него је и систем направљен тако компликованим да многи људи чак неће ни разумети како, уствари, тај гласачки процес иде", рекао је Шолаја.

Говорећи о избору хрватског члана Председништва БиХ, Шолаја указује на сложене односе у Федерацији БиХ и могућност поделе бошњачких гласова између више политичких кандидата. У таквој ситуацији, оцењује, отвара се простор да буде изабран хрватски представник који би имао подршку већине хрватских бирача.

Политичко наслеђе Биљане Плавшић

Шолаја је говорио и о политичком наслеђу некадашње председнице Републике Српске Биљане Плавшић, која је преминула уочи избора. Према његовој оцени, њена улога данас се у Републици Српској посматра двојако.

"Мислим да је Биљана Плавшић на један умерен начин ипак довела целу Републику Српску у једну мирну ситуацију, у ситуацију да се развија демократија, да успешно функционише у Босни и Херцеговини", рекао је Шолаја.

Он је додао да ће Плавшић, без обзира на различита тумачења њене политике, остати упамћена као политичка фигура која се, како је навео, залагала за интересе Републике Српске и српског народа.