Протести у Тирани не јењавају – торта од бетона за Раму, за премијера демострације одраз демократије

Више од месец дана трају протести у Тирани, који су почели због планиране изградње луксузног туристичког комплекса у заштићеној зони код острва Звернец, пројекта који се повезује са Џаредом Кушнером и страним инвеститорима. Демонстранти не одустају од својих захтева, траже обуставу пројекта, оставку премијера и техничку владу. Власт оптужује организаторе за политичку мотивацију и кампању дезинформација, док албански аналитичари све чешће говоре и о могућем страном утицају на протесте.

Поруке са демонстрација упућене влади и премијеру постају симболичне, торта од бетона Рами за рођендан, а на четрдесети дан протеста, за владу панаија.

Једна од учесника протеста каже да је ту јер жели крај тој "макијавелистичкој политичкој култури, где моћ и позиција омогућују све".

Демонстрације, које не јењавају, чини се, не узбуђују превише премијера Едија Раму. За њега су протести одраз демократије, док су за поједине аналитичаре утицај страног фактора.

Политички аналитичар Леонард Карај каже да неки не могу да прихвате дубоко произраелски приступ албанске спољне политике.

"У овом случају чини се јасним да је Рама заузео непоколебљив произраелски став, због чега је нормално да му неке земље окрећу леђа и помажу протесте, у којима је присутан велики број припадника муслиманске заједнице у Албанији, што се раније није дешавало", навео је Карај.

Овдашњи аналитичари сматрају да снажну улогу у протестима имају и лоби Демократске странке у Сједињеним Државама, део либерала који су некада подржавали Раму, али и поједине европске земље.

Уредник дневног листа Тема Или Пата каже да види неку врсту борбе главних фактора везаних за Албанију и Балкан.

"Чини се да је Немачка та која жели да Албанија не буде онаква какву је Еди Рама замислио, односно веома јак савезник са Израелом и САД, већ жели другачију Албанију. Нормално, да би се то постигло, Еди Рама мора бити уклоњен", рекао је Пата.

За вечерас је најављено веће окупљање грађана и бојкот концерта контроверзног репера Кањеа Веста, за који, кажу, није владало велико интересовање, а влада је уплатила четири милиона евра да се одржи у престоници, иако су многе европске земље забраниле тај наступ.