Двадесет два метра Александра Великог

Градске власти у Скопљу су, после две године ћутања, коначно саопштиле детаље контроверзног пројекта подизања неколико великих бронзаних статуа, међу којима је и грандиозни споменик Александру Македонском.

Сатута, која ће бити подигнута на главном градском тргу, представљаће Александра Великог као античког ратника који јаше коња Букефала. Статуа ће бити висока 12 метара и стајаће на постољу високом 10 метара, па ће цео споменик имати висини од 22 метра.

Истовремено, до јавности су допрле и најаве да би Алексанар Македонски могао бити постављен усред једнако грандиозне фонтане из које би допирали тонови песама трагично преминулог певача Тоше Проеског.

Јавност, до сада, није имала увид у финасијску позадину овог посла, а скопски званичници су одбијали да помињу цифре.

Скопски "Дневник" је објавио да документација садржи планове и трошкове израде споменика. То је изазвало брзу реакцију скопских власти, па је за исти дан била заказана конференција за новинаре.

На конференцији је саопштено да је за израду споменика тајно је ангажована позната "Уметничка ливница Фердинандо Миранели" (Fonderia Artistica Ferdinando Marinelli) из Фиренце.

Од представника ливнице је затражено да у јавност не износе детаље уговора, потписаног 2008. године са Скопском централном општином, која је наручилац посла.

Скопска централна општина је више пута избегла да саопшти износ трошкова. Овај пут Владимир Тодоровић, из Скопске централне општине, је рекао новинарима да ће споменик Александру Великом коштати 4,5 милиона евра и да се очекује да буде постављен почетком 2010. године.

Лавови и револуционари

Тодоровић је новинарима саопштио и да се планира постављање четири бронзана лава на мосту Гоце Делчева, у близини зграде Владе. Лавови ће бити високи пет метара и коштаће око три милиона евра.

Општина ће платити и 1,6 милиона евра за статуе македонских револуционара са почетка двадесетог века, Николе Карева, Гоце Делчева и Даме Груева на коњима. Две ће бити постављене на главном тргу а једна испред зграде парламента.

Македонска престоница планира и израду споменика Цара Самуила, владара из десетог и једанаестог века, и Методија Андонова Чента, председника Антифашистичког већа народног ослобођења Македоније, који се сматра првим председником Македоније.

Ипак, наручивање споменика је привремено одложено, будући да је македонска Влада, због светске економске кризе, морала да ускрати за то одређена средстава.

Израда ових споменика је веома контроверзна тема у Македонији, како због цене целог посла тако и због чињенице да се направи споменик Александру Великом. Порекло великог македонског војсковође представља један у низу спорова између Скопља и Атине. 

Грчка је прошле године блокирала улазак Македоније у НАТО и запретила да ће исто поступити када је преступање ЕУ у питању. Многи Македонци сматрају да ће подизање споменика Александру само испровоцирати додатне тензије.

Партенон на Вардару

Поред постављања нових споменика, градске власти планирају да Скопљу дају изглед античке престонице.

Тако ће Уставни суд Македоније бити смештен у Партенон уз обалу Вардара. План за изградњу нове зграде суда, 30 милиона евра вредне реплике античке палате, довео је тамошње архитекте до лудила. Најављена је и изградња нове цркве у центру Скопља.

Гневни одлуком власти да центар града претвори у место за испољавање антички-оријентисане манијакалности, архитекте су покушале да одрже протест, али их је у томе спречила група људи, које су медији описали као "вернике". 

Иако идејни пројекат нове цркве још није објављен, извесно је да ће уставни Партенон бити изграђен за две године и да ће се састојати из три дела. Сваки део ће подсећати на кључне периоде македонске државности: античку Македонију, Самуилово царство и савремену Македонију.

Како би се "и у неповољним историјским околностима потврдио македонски идентитет, неопходно је да се изгради свест код грађана да овај стил није туђ, већ део наше градитељске и естетске традиције", објаснио је творац пројекта Слободан Живковски.