Спор око избора новог високог представника у БиХ – може ли се доћи до компромиса

Савет за имплементацију мира (ПИК) није постигао договор о избору новог високог представника у Босни и Херцеговини, па ће одлука бити одложена до наредног гласања, које се очекује крајем месеца.

Према наводима из дипломатских кругова, Сједињене Америчке Државе и Европска унија подржавају различите кандидате, што је довело до одлагања одлуке о наследнику Кристијана Шмита.

Новинарка Љиљана Смајловић оценила је да одлагање избора не представља добру вест за Републику Српску, јер продужава неизвесност и оставља простор за додатне политичке компликације.

Смајловић: Сукоб различитих приступа према БиХ

Према њеним речима, у питању није спор око личности кандидата, већ сукоб два различита политичка концепта и виђења будућности БиХ.

"Ово није сукоб кандидата, већ сукоб два блока унутар Савета за имплементацију мира и различитих америчких и европских приступа према БиХ“, навела је Смајловићева.

Указала је и на саопштење америчке амбасаде у Сарајеву након седнице ПИК-а, оцењујући да је значајно то што је Вашингтон довео у питање функционисање и легитимитет самог механизма одлучивања у оквиру Савета.

Скренула је и пажњу на дебакл Немачке на седници Генералне скупштине УН-а где није изабрана за несталну чланицу Савета безбедности светске организације и да се то преломило и на избор високог представника – немачка и француска су имале свог контракандидата.

Шолаја: Потребно ограничити овлашћења високог представника

Професор Факултета политичких наука у Бањалуци Милош Шолаја оценио је да је у Републици Српској позитивно примљена чињеница да није постигнут договор о избору новог високог представника.

Како је навео, кључни проблем није сама институција високог представника, већ такозвана бонска овлашћења, која су омогућила широко интервенисање у политичке процесе у БиХ.

"За Републику Српску прихватљив би био високи представник који би имао координациону и усмеравајућу улогу, без употребе бонских овлашћења“, рекао је Шолаја.

Према његовој оцени, постојећи модел је временом постао анахрон и не доприноси развоју демократских институција у БиХ, подсећајући да је ОХР смењивао председнике, премијере, министре, чак и једног директора банке.

Да ли се мења америчка политика према БиХ

Саговорници су указали и на могућност промене америчког приступа Босни и Херцеговини.

Смајловићева сматра да Вашингтон све мање подржава модел дуготрајног међународног управљања и наметања политичких решења.

"Американци сада поручују да више не желе да граде институције других држава и намећу решења, што би у случају БиХ могло да значи постепено напуштање концепта који почива на снажној улози високог представника“, оценила је она.

Шолаја је навео да САД, поред енергетских и економских интереса, имају и шири регионални интерес, који се односи на јачање присуства на Западном Балкану и приближавање појединих земаља евроатлантским интеграцијама.

Компромисни кандидат

Говорећи о могућем исходу преговора, Смајловићева је оценила да би решење могло бити проналажење компромисног кандидата око којег би се усагласили и амерички и европски партнери.

"Ако постоји воља да се спор реши, логично је очекивати компромисно решење које би омогућило свим странама да сачувају политички кредибилитет“, рекла је Смајловићева.

Уколико се до краја месеца не постигне договор о избору високог представника, то би могло да отвори нове расправе о будућности Канцеларије високог представника и улози међународне заједнице у Босни и Херцеговини.