Како је суд у Мостару "заобишао" закон – два гробља уписана на државу без знања СПЦ

О спроведби поступка у катастарској општини Врапчићи, иако је Општински суд Мостар био у обавези, није обавештена Српска православно-црквена општина мостарска, као поседник и страна у поступку. У овом случају, као заинтересована страна, требало је да буде "познати учесник“, како предвиђа Закон о земљишним књигама Федерације Босне и Херцеговине.

Јереј Душко Којић, старешина Саборног храма у Мостару, истиче да изгледа да Српска православна црква није позната у Мостару. "Кад имате православно гробље, кад имате капелу, и ако је то видљиво, и ако је то црквена имовина, ми смо били дужни бити позвани од Суда или кога већ ко води поступак“, додаје Којић.

Црквена општина куповала парцеле на гробљу

Све је, каже парох Којић, прошло испод радара, што забрињава и Цркву и српско становништво. Бранко Миловић из насеља Врапчићи наводи да је гробље "Краљевина“ проширивано куповином парцела познатих власника у корист српско-православне црквене општине Бјелопољске.

"Не може се неко осјећати пријатно ако му се нешто узима на овакав начин. Ако је то тачно, како ћете бити сигурни у свој живот, у свој опстанак, ако је нешто моје данас, ујутро више није, која је то сигурност“, пита се Миловић.

О двовековном постојању гробаља сведоче надгробни споменици. Ни у доба аустро-угарске владавине нису били државна имовина.

Владица Вучић, из Врапчића, подсећа да није било ни месне заједнице, јер су два српска, два православна гробља у Врапчићима од 1800. године.

Из Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ, који је пустио у јавност оно што се годинама крило, наводе да је, осим изостанка обавештења, перфидно и то што је као власник уписана "држава“.

Ђорђе Радановић, директор Канцеларије за заштиту права Срба у Федерацији БиХ, напомиње да је суд био у обавези да по члану 71, став два, пошаље позив Српској православној цркви како би се изјаснила о околностима и непокретностима.

Одговор суда

Општински суд у Мостару, у писаном одговору, наводи да, "уколико је српско-православно гробље уписано као државно власништво – општенародна имовина, не може се уписати као власништво СПЦ “без проведених поступака и документације". Из Црквене општине Мостарске већ су покренули одређене правне радње. Правну помоћ обећали су и из Републичке управе за геодетске и правне послове (РУГИПП).

Јереј Душко Којић, старешина Саборног храма, поново напомиње да су из Општинског суда имали прилику да буду позвани као заинтересована странка у поступку, како би објаснили ситуацију. "Сва накнадна обавештења немају смисла, зато што је већ урађена штета“, напомиње Којић.

Дејан Ђукановић, помоћник директора за послове надзора у РУГИПП-у, наглашава да располажу подацима који показују да је у истој катастарској општини бошњачко гробље уписано као власништво меџлиса Исламске верске заједнице у Мостару. "То је урадио исити суд, исти земљишно-књижни референт, који је српско гробље уписао на државу“, каже Ђукановић.

Којић напомиње да су сличну ситуацију имали са црквом и гробљем у Челебићима код Коњица, али да постоји добра воља локалних власти да се пропуст исправи. Проблем уписа имовине на државу изазива неповерење и нелагоду, јер поступак може бити настављен и према цркви и према појединицима, са много већим последицама.