Предновогодишње наоружавање региона - милијарде за тенкове, хаубице и ракетне системе

За Хрватску, како тврде њени званичници, на крају ове године - “историјска улагања” у модернизацију оружаних снага.

Премијер Андреј Пленковић то је конкретизовао почетком недеље у Паризу и Берлину.

У само два дана, вредност војних наруџбеница - две милијарде евра.

Хаубице из Француске, тенкови из Немачке

Најпре је са француским председником Емануелом Макроном у понедељак уговорио набавку 18 самоходних хаубица 155 мм “Цезар МК2” и писмо намере о побољшању способности 12 борбених авиона “рафал”.

Хаубице ће Хрватску коштати 328 милиона евра, а уговор су потписали министар одбране Иван Анушић и француска министарка  оружаних снага и бранитеља Катрин Ваутрин.

На списку војне опреме који је део Акционог плана хрватско-француског стратешког партнерства 2026-2028. налази се и 90 различитих типова теренских возила, разна пратећа опрема.

Према најави Министарства одбране Хрватске планирана је и набавка укупно 420 тешких теренских камиона ТАТРА Т-815-7.

Пленковић је у среду разговарао на исту тему и са немачким канцеларом Фридрихом Мерцом након чега је потписан уговор о набавци 44 тенка “Леопард 2А8” са додатном опремом вредне око 1, 5 милијарде евра.

Очекује се да ће ови тенкови бити испоручени између 2028. и 2030. године.

Потпредседник Владе Хрватске и министар одбране Иван Анушић поручио је да је реч о “највећем искораку у модернизацији хрватске војске у последњих неколико деценија” и да ће се следеће године одлучити о набавци нових корвета за ратну морнарицу.

Када се све зброји, ова земља планира да на модернизацију оружаних снага потроши око четири милијарде евра.

Застарелост “капиталних система” хрватске војске

И док председник Хрватске Зоран Милановић иронично примећује да ће сва та опрема бити на располагању тек за пет годна и да се за то време могу завршити “два светска рата”, дотле војни аналитичар из Загреба Игор Табак објашњава да је већина хрватске војне технике “у великој потреби модернизације”.

“Они капитални борбени системи нису дирани деценијама и нама је то велики проблем. Велико је питање интероперабилност, уклапање у стандарде са савезницима и уклапања у савезничку логистику. Тиме је Хрватска под великим и финансијским притиском да осигура технику која се у било каквој савезничкој активности може уклопити у заједнички логистички ланац са што више осталих партнера, не би ли смањили цену на свакодневној бази”, прецизира Табак.

Коментаришући куповину тенкова, хаубица и тешких камиона, Табак каже да је реч о скупим, али малим набавкама.

“Нажалост, набавља се врло мали број тих комада поједине технике. Говоримо о пар стотина камиона. То је подношљива бројка иако свима који иоле прате је јасно да војска, да би заправо била мобилна, треба јако пуно такве технике. То није доста за било шта више од можда једне бригаде да би се стварно осигурала мобилност”, истиче овај аналитичар.

Од фабрика барута до граната 155 милиметара

Међутим, у региону се не наружава само Хрватска.

Само прошлог месеца војне уговоре о набавци оружја или изградњи фабрика наменске индустрије потписале су Бугарска и Румунија.

Румунија је 3. новембра потписала уговор са немачком компанијом “Рајхметал” о изградњи фабрике барута у граду Викторија у округу Брашов, у централном делу ове земље.

Изградња овог постројења наменске индустрије коштаће 535 милиона евра, а премијер Илије Боложан је казао да је то “знак” да и највећег европског произвођача оружја као знак да се Румунија "појављује као играч са потенцијалом у одбрамбеној индустрији југоисточне Европе".

Крајем августа ове године извршни директор Рајхметала Армин Папергер изјавио је за Дојче веле да је план ове компаније да се у Бугарској изгради највећа фабрика барута у Европи.

Вредност посла је око милијарду евра и делимично се финасира кредитима ЕУ.

Осим барута, фабрика би требало годишње да произведе и око 100.000 граната u НАТО калибру 155 милиметара.

Такође, бугарска влада је почетком ове године одобрила међународни споразум у оквиру програма ФСМ (Форин милитари селс) са САД о куповини 218 ракета “ФГМ-148Ф џавелин” и 107 лансирних уређаја.

Истовремено, министар одбране Албаније Пиро Венгу изјавио је у петак да ће у парламенту представити пројекат буџета за сектор одбране за 2026. годину, који је оценио као историјски због обима и пројеката које финансира.

Венгу је саопштио да буџет за одбрану за наредну годину износи 59 милијарди лека, што по први пут достиже ниво од 2,12 одсто бруто домаћег производа, највиши износ у последњих 35 година, пренео је Албанијан пост.

Збирно, за ову набаку ће издвојити 114 милиона евра.

Виши саветник ИСАК фонда из Београда Марко Савковић оцењује да је наоружавање југоистока Европе “део ширег тренда”.

“Та улагања су део једног ширег тренда у Европи где се набавља ново наоружање у складу са проценом претње. Након агресије Русије на Украјину ништа више није било исто”, истиче Савковић.

Нема дилему да ће се са овим трендом наставити.

“Буџети који су опредељени су огромни, потребе за новим наоружањем очигледно не престају. Процењује се да су нови конфликти сасвим могући и у складу са тим све земље се наоружавају”, прецизира Савковић.

Другачији поглед из Загреба.

За војног аналитичара Игора Табака куповина оружја “није никаква тајна”, већ део стратегије јачања војних капацитета НАТО и ЕУ.

“НАТО савез и ЕУ, и једни и други парарелно, задњих година су кренули уопштено јачати свој одбрамбени систем и траже од чланица веће трошење. Конкретно, постоје циљеви модернизације које треба испунити и ту и Хрватска, као и све остале НАТО чланице, под великим је притиском да се ‘изволи’ прилагодити и да ‘изволи’ осигурати нову опрему и све оно што треба за пуну интероперабилност у којој год савез или ЕУ одлуче да чланице требају суделовати”, сматра Табак.

Ривалство Грчке и Турске - нетипична ситуација за НАТО

У набавци нових војних система најдаље је отишла Грчка.

Према десетогодишњем плану, ова земља ће до 2036. потрошити око 28 милијарди евра за модернизацију својих оружаних снага.

Око три милијарде евра намењен је успостављању “Ахиловог штита” - антиракетне куполе коју ће чинити различити противваздушни системи и система за заштиту од дронова.

Позивајући се на неименоване грчке званичнике, Ројтерс је средином новембра известио да су у току преговори са Израелом око куповине 36 артиљеријских система ПУЛС и других противваздушних система.

Већина ових средстава требало би да буде распоређена на североистоку грчке границе према Турској, као и на грчка острва у Егејском мору.

И Табак и Савковић се слажу да су грчко-турски односи крајње специфични, без обзира што су обе земље чланице НАТО-а.

“Односи Грчке и Турске су специфични. Они већ дуго имају напети однос. Сетите се од када је читав Егеј изнова био дељен, од када се дошло у ситуацију да су грчка острва фактички пред турском обалом, ту су напетости већ деценијама и деценијама. И то је, унутар НАТО-а једна нетипична ситуација”, објашњава Табак.

ПВО - болна тачка за све земље

Упозорава да питање противваздушне одбране није “болна тачка” само за Грчку.

“Није случајно да је Немачка пре неколико дана почела стављати у оперативну употребу израелске Ероу 3 (Стрела 3) систем. Покушава се купити што више ‘патриота’ и не само због Украјине. Украјина је јасно показала која је битност противаздушне, али и противракетне одбране. колико су балистичке ракете, било оне класичне или хиперсоничне, колико су неугодне и опасне. ‘Патриот’ је један од ретких система који је стварно показао да без проблема излази на крај са тим претњама, али гужва за чекање након што се поручи или плати је огроман проблем”, сматра Табак.

Немачка је 3. децембра постала прва земља која је после Израела у своју одбрану интегрисала систем Стрела 3 који омогућава пресретање балистичких (интерконтиненталних) ракета чак и ако су у свемиру.

(Не)поверење и “шири политички однос”

За Савковића наоружавање југоистика Европе не мора нужно да значи и безбедносну претњу. Али...

“Ако имамо суседе који немају више поверења једни у друге као што је био случај до пре пет или десет година, општи утисак је да се та ситуација погоршава, да све мање верујемо једни другима. Онда свакако морамо да будемо и забринути. Међутим, реално, ни једна страна у овим околностима, нападом на другу, у нашем региону, не би могла да постигне неки циљ своје политике. Границе на Западном Балкану су у највећој мери затворена прича. С друге стране морате да буде спремни за сваки изазов и да браните своју територију од потенцијалног агресора”, уверен је Савковић.

Кршење Резолуције 1244 СБ УН

За Србију битан фактор неповерењa је несметано наоружавање Приштине.

Без обзира што је став КФОР-а сасвим другачији, и у складу је са Резолуцијом 1244 СБ, неке од кључних чланица НАТО-а, земаља које учествују у овој Мисији, активно донирају или продају наоружање и војну опрему тзв. косовским безбедносним снагама.

Предњачи Турска која је у октобру испоручила Приштини око хиљаду дронова самоубица “скајдагер”.

Председник Србије Александар Вучић је у оштрој реакцији поручио да Анкара на овај начин крши Повељу УН и Резолуцију 1244.

Уследило је и отварање фабрике дронова, укључујући и “камиказа” у Гњилану, али и најава отварања фабрике муниције у Ђаковици.

Током овонедељног сусрета главнокомандујућег КФОР-а, турског генерала Озкана Улуташа и начелника Генералштаба ВС, генерала Милана Мојсиловића разговарано је управо о безбедносним проблемима.

Мојсиловић је указао Улуташу да Србија не гледа благонаклоно на континуирано наоружавање и обучавање такозваних "косовских безбедносних снага”, оцењујући да је реч о провокативним активностима које не доприносе миру и безбедности.

Он је истакао и да једнострани потези привремених институција самоуправе у Приштини представљају највећу претњу безбедности, због чега је од команданта КФОР-а затражио да предузме неопходне мере за заштиту Срба на Косову и Метохији – у складу са мандатом Међународних безбедносних снага као једине легитимне оружане формације на КиМ.

За ЕУ и НАТО упитна сарадња Србије са Русијом и Кином

Аналитичар из Загреба Игор Табак сматра да је наоружавање региона део “ширих политичких односа” које су произвели рат у Украјини, али и криза око Тајвана.

Безбеднoсне изазове на Балкану види пре свега као дилему на чињеницу да је Србија блиска и са Русијом и са Кином.

“Није случајно да је задњих година наједанпут, након више векова је једна Шведска осванула у НАТО савезу, а онда и Финска која је деценијама неутрална. То је добар знак о којим променама се укупне атмосфере ради и колико је заправо за чланице и НАТО и ЕУ, а у крајњој линији и земље које би то хтеле бити, проблем бити велики савезник Руске Федерације, Белорусије и у крајњој линији Кине. Посебно на војном нивоу. Тога у ЕУ и у НАТО-у нема. И мислим да је то један од разлога који у суседству Србије изазива прилично ‘слање упитника’ и дилеме. Између осталог, диже и тај укупан ниво несигурности у регији која онда наравно да додатно подстиче опремање”, сматра Табак.

СИПРИ: Србија највише улаже у одбрану

Према подацима Глобалпоуера, сајта који се бави рангирањем војне снаге држава, у последњем извештају за 2025. годину на прва четири места су САД, Русија, Кина и Индија.

Када је реч о југоистоку Европе, Турска је неприкосновена оружана сила и рангирана је на светкој листи на деветом месту. Грчка заузима 30, Румунија 51, а Мађарска 55. позицију.

Бугарска је према подацима овог специјализованог сајта 62, а Србија на 63. месту.

Иза њих су и друге земље региона: Хрватска је рангирана на 74, а Албанија на 78. позицију, Македонија је 112, Црна Гора 127, а БиХ 132 у рангирању укупно 145 земаља.

Према недавним подацима Међународног института за истраживање мира у Стокхолму (СИПРИ), Србија је у протеклих пет година имала највеће војне издатке у региону Западног Балкана, купујући оружје и са Запада и са Истока.

Према тим подацима само у 2024. години Србија је издвојила 2,2 милијарде долара за војску, готово пет пута више од Албаније, чланице НАТО-а.

Током 2024. године Војска Србије увела је више од 70 различитих врста савременог наоружања и војне опреме, од чега 38 домаћих система, попут оклопних транспортера БОВ ОТ, „Милош-М”, модернизованих БРДМ-2МС и нове муниције 155 мм

На војној паради “Снага јединства” која је одржана 20. септембра у Београду представљено је ново наоружање ВС, међу којима су израелски ракетни систем ПУЛС домета до 300 километара, извиђачко-борбени дрон Хермес 900, као и руски систем за електронско ратовање Красуха.

У оквиру дефилеа, Војска Србије је први приказала и лутајућу муницију (дронове самоубице) из Емирата Схадоw-25 и Схадоw-50, домета до 295 километара.

На недавно одржаном сајму наоружања у Каиру светску премијеру имао је и српски дрон камиказа „комарац”

Реч је о јуришном дрону са бојевом главом маљутке 2Т  која омогућава пробијање оклопа еквивалента преко 750 мм хомогеног челика.

Борбени радијус “комарца” је до 10 километара, чак и у условима интензивно електронског ометања, захваљујући вођењу преко оптичког кабла.

Током јучерашње посете Нишу, председник Србије Александар Вучић је изјавио да ће ове и следеће године бити значајно већи прилив нових војника у јединице Војске Србије због, како је навео, измена војних закона који су недавно усвојени у Скупштини Србије и све бољих плата у војсци.

Он је додао да ће Војска Србије у наредних неколико година имати између 70.000 или 80.000 дронова камиказа.

„Већ имамо више хиљада, ускоро ћемо моћи да кажемо десетине хиљада дронова камиказа, рекао је Вучић.