Мађари у Румунији траже аутономију

Демократски савез Мађара у Румунији (УДМР) тражи аутономију која би била на нивоу организације државе, да мађарски језик добије статус званичног и да се мађарској заједници призна статус конститутивног елемента државе.

Ти захтеви наведени су у резолуцији усвојеној на конгресу највеће мађарске партије УДМР-а, који је одржан овог викенда у трансилванском граду Клужу.

У резолуцији "Наш савез, наша Европа" наводи се да је "дошло време за признавање мађарске заједнице у Румунији, са 1,5 милиона чланова, као конститутивног елемента државе и време је да се мађарски језик призна као званични на локалном и регионалном нивоу".

Истовремено се наглашава да очување етничког идентитета може бити гарантовано "једино опредељеним формама аутономије према примеру неколико чланица Европске уније".

У том циљу је потребан дијалог са политичком класом и са румунским цивилним друштвом ради остваривања "система аутономије на нивоу организације државе", наводи се у резолуцији.

"У нашој Европи, мађарска заједница из Трансилваније, као и из целе Румуније, има иста права, значај и компетитивност као било која друга европска заједница", истиче се у документу конгреса УДМР-а.

Румунски председник Трајан Басеску, који је присуствовао отварању конгреса УДМР-а, рекао је да је он "безрезервни поборник децентрализације, као суштинског елемента ширења аутономије", али да "кршење Устава државне институције не могу прихватити".

УДМР је од 1996. до 2008. године била у власти или је подржавала владу, али је после парламентарних избора 2008. године прешла у опозицију.