Комеморација јасеновачким жртвама

У концентрационом логору Јасеновац током Другог светског рата усташе су на свиреп начин убиле више од пола милиона Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја и 120.000 антифашиста, припадника осталих народа и мањина. Међу жртвама Јасеновца је и више од 22.000, углавном српске, деце.

Када је Немачка са савезницима у априлу 1941. године окупирала Југославију, нацисти су дозволили фашистичкој и терористичкој организацији Усташа да оснује Независну државу Хрватску (НДХ).  

Током пролећа и лета 1941. године усташки режим је донео расне законе против Јевреја и Рома и започео бруталну кампању пљачкања, прогањања и убијања великог броја Срба. Усташке власти, уз учешће католочке цркве, спроводили су програм присилног покрштавања православних Срба у католичку веру. Отпор је често кажњаван убијањем.

Усташки режим је установио многобројне концентрационе логоре у Хрватској измећу 1941. и 1945. Ови логори су служили да се изолују и убијају Срби, Јевреји, Роми и друге некатоличке мањине, као и хрватски политички и верски противници режима.  

Јасеновачко губилиште, основано половином августа 1941. године састојало се од пет великих и три мања логора и простирало на површини 210 квадратних километара.

Овај концентрациони логор "дизајнирао" је, по узору на логоре нацистичке Немачке, један од лидера усташког покрета Вјекослав Лубурић звани Макс, који је био и његов први командант.

Већина јасеновачких логора била је у југозападној Славонији на подручју Хрватске, док су с друге стране Саве у Републици Српској била масовна стратишта, од којих је највеће Доња Градина на коме је скончало више од 366.000 жртава.

У Јасеновцу и логору Стара Градишка, усташе су заточене клале посебно обликованим ножевима које су по жртвама назвали "србосек" или убијали секирама, маљевима, чекићима....

Унутар комплекса "Тројка", где се налазила циглана, усташе су пећи за печење цигле, према нацртима Хинка Пићилија, претворили у крематоријум у коме су логораши живи спаљивани.

Тачан број жртава никада није утврђен

Тачан број жртава у Јасеновцу није никад утврђен. Да би се затро траг терора и убистава, власти НДХ су спалиле званична документа Јасеновачког логора већ почетком 1943. као и 1945. године пре своје евакуације.

Извештај државне Комисије ФНРЈ за утврђивање злочина окупатора и њихових савезника као и Центар "Симон Визентал" говоре о томе да је у логорима Јасеновца страдало између 600.000 и 700.000 људи.

Немачки документ, до кога је дошао шеф канцеларије за специјалне истраге Министарства правде САД Илаја Розенбаум,  говори да је у Јасеновцу само у првих годину и по дана усмрћено више од 200.000 људи.

Децембра 2007. Јасеновачки меморијални центар је објавио списак од 72.193 имена јасеновачких жртава. Од тога је 19.006 деце до 14 година старости. Међутим овај списак није готов, већ се стално допуњује новим именима жртава,тако да не представља коначан број побијених људи, већ само оне који су до тог трена евидантирани. То су потврдили челници центра, након оштрих критика која су на њихов рачун упућена од стране српских представника на комеморацији 2008. године.

За злочин геноцида у НДХ, Павелићу никад није суђено, чак ни у одсуству, а усташки министар полиције Андрија Артуковић и управник Јасеновца Динко Шакић, који су се до дубоке старости успешно скривали с друге стране Атлантика, осуђени су тек 1986. односно 1989. године и то за ратни злочин против цивилног становништва.

Партизани у току рата нису ни покушали да ослободе Јасеновац, а после савезничких бомбардовања, марта и априла 1945. у којима су уништени многи објекти унутар логора, командант усташке одбране Лубурић, наредио је да се ликвидирају сви заточеници.

Последња група жена ликвидирана је у предвечерје 21. априла, а 22. и 23. априла део преосталих мушких заточеника одлучио се на очајнички покушај пробоја из логора, који је преживело само њих 118.