Министри ЕУ о спору Словенија-Хрватска

Шефови дипломатија Европске уније ће у понедељак у Луксембургу покушати да нађу излаз из слепе улице у коју је запао последњи предлог Европске комисије да се нађе решење за словеначко-хрватски гранични спор, због којег су закочени преговори о чланству Хрватске у ЕУ.

Високи функционер чешког председништва Уније је новинарима рекао да ће то бити једина тема везана за Западни Балкан на састанку министара иностраних послова европске двадесетседморице.

Словенија је закочила хрватске преговоре са ЕУ зато што сматра да се текстом споразума који се утврђује, по хрватским тежњама унапред утврђују границе између две земље.

Чешки званичник је нагласио да је компромисни предлог Европске комисије, који разматрају Љубљана и Загреб, "последња иницијатива", али да се о том предлогу, који се може схватити као "узми или остави", може још расправљати.

Чешко председништво ЕУ је "због изостанка напретка" одложило за данас заказани сусрет представника Уније и Загреба и Љубљане, на којем је требало да се коначно утаначи оквир за решавања спора око граница на мору и копну између Словеније и Хрватске.

Пружена је, међутим, "пуна подршка" предлогу европског комесара Олија Рена да се, како су објаснили дипломатски извори ЕУ, решење за спор нађе међународном правном обавезујућом арбитражом, што је Загреб углавном протумачио као излажење у сусрет кључним хрватским захтевима.

Суштина Реновог предлога је, како се тврди, да се арбитражом "утврде словеначко-хрватске поморске и копнене границе по међународном праву", али и да се "словеначки режим пловидбе, коришћење мора и словеначка додирна тачка с међународним водама на мору утврде по начелима добросуседства, правичности и међународног права".

Кључни разлог спора

Кључни разлог спора је што Словенија, поред мањих разграничења на копну, тражи да добије слободан излаз у међународне воде у равни Пиранског залива, док Хрватска захтева да се поштује међународно поморско право које налаже да национална територија сеже 12 миља у дубину од копна.

То би значило да хрватске и италијанске територијалне воде у Јадрану "секу" слободан приступ Словеније међународним водама и, рецимо, могу имати утицаја на неометану пловидбу ка и из луке Копар, од чега би користи могле имати луке у Ријеци или Трсту.

Хрватска страна сматра да такав аргумент није ваљан, ако се узму примери у свету, као што је једна од највећих лука у Европи, Антверпен, у коју преко холандске морске територије деценијама улазе и из ње неометано излазе бродови.

Загреб сматра да би Словенија, без обзира на утврђивање граничне линије, по Конвенцији УН о поморском праву могла добити потпуно повољан "нешкодљив пролаз" кроз хрватске воде у Пиранском заливу.

Ранијим парафираним договором тадашњих премијера Хрватске и Словеније Ивице Рачана и Јанеза Дрновшека било је утаначено давање "слободног коридора" кроз Пирански залив Словенији, али то садашње хрватске власти одбијају.

С образложењем да би онда то отворило "Пандорину кутију" разних граничних спорова као што је питање Гибралтара између чланица ЕУ, Велике Британије и Шпаније, Северне Ирске, подељеног Кипра и других могућих жаришта неспоразума.