Томпсонов десант на Загреб и мук на левици – историчари објашњавају како проусташки певач мобилише масе

Концерт Марка Перковића Томпсона у хрватској јавности неподељено је проглашен највећим скупом у новијој историји, без обзира на то – или управо због тога – што је музичар познат по екстремно десничарским ставовима и ширењу нетрпељивости и мржње.

Поводом информације да је 85 одсто публике на концерту из Хрватске, а око 15 процената из дијаспоре, историчар Милан Гулић каже да је и једнима и другима заједнички музички израз који је Томпсон приказивао кроз читаву своју каријеру.

"Успело му је да обједини Хрвате у матици, Босни и Херцеговини и у дијаспори. То је популарност која је досегла заиста озбиљне размере, али је важно да се истакне да је она уследила после рата у Хрватској, иако се прве нумере појављују у време сукоба. Његове песме имају националну и религијску ноту, што је прихватљиво, али такође кокетирају са усташком идеологијом. Притом, он подгрева причу о хрватској угрожености, што је погодно за мобилизацију масе и, самим тим, популарност", истиче Гулић.

Историчар Предраг Марковић наводи да је поклич "За дом спремни", иако поједини хрватски политичари тврде да он има историјско утемељење, везан за Независну Државу Хрватску и Анте Павелића.

"И нацистички поздрав је римски легионарски поздрав. Али, нико у Немачкој не би смео да каже данас да су се тако римски легионари поздрављали. Концерт је у неком смислу подвиг, јер ни  'Ролингстоунси' нису успели да окупе толико људи. Одмах потом следи прослава 'Олује' у Хрватској, која представља најтемељније етничко чишћење у новијој историји", наглашава Марковић.

Популарност после рата и мук на хрватској политичкој сцени

Гулић објашњава да се проблем са Томпсоном огледа у томе што највећа популарност долази у годинама после рата.

"Он је током сукоба снимио албум на којем имате две песме са националном тематиком. Остало су биле нумере које представљају неуспеле покушаје са љубавном или романтичном тематиком. У песми 'Бојне Чавоглаве' спорно је то што почиње са 'За дом спремни' и што постоји реченица: 'Стићи ће вас наша рука и у Србији'. То је проблем, пошто је тај стих популаран годинама и деценијама после рата. Дакле, његова популарност расте после смрти Фрање Туђмана и пада ХДЗ-а са власти. У томе се Хрватска разликује од Србије и БиХ. Овде је задржана национлана мобилизација и његова музика приказује атмосферу у хрватском друштву", тврди Гулић.

Марковић напомиње да је значајно и то што нема осуде концерта на хрватској политичкој сцени.

"Политичари се улагују јер је то у бројевима пола милиона гласова. Дакле, ово је апсолутно политичко питање. Они не смеју да се замере таквом политичком телу. Томпсон је својевремено добијао новац да би певао на концертима политичких партија, али и да не би певао. Такав статус је тешко разумети. Национални момент кроз музику постоји и код других народа, али је само у хрватској доминантан", закључује Марковић у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.