Председнички избори 2.0 – Румунија на клацкалици између локалног Трампа и европског фаворита

Премијери Мађарске и Словачке, Виктор Орбан и Роберт Фицо могли би у недељу увече да добију значајно појачање, уколико на председничким изборима победи Ђорђе Симион - румунски Доналд Трамп, човек који жели уједињење са Молдавијом и прекидање помоћи Украјини.

Румунски гласачи су, у првом кругу избора пре две недеље, у огромном броју подржали Симиона, лидера Алијансе за уједињење Румуна, чија је популарност експлодирала током пандемије коронавируса, када се жестоко супротстављао владиним мерама и по друштвеним мрежама ширио теорије завере о вакцинама.

Неколико дана пред гласање, имао је три одсто предности у односу на противкандидата, градоначелника Букурешта Никушора Дана, кога је у последњим наступима назвао, прво "аутистичним бедником", да би нешто касније ублажио изјаву рекавши да је "агент тајне полиције".

Кандидати као дан и ноћ

Симионов ривал, Никусор Дан је политичку репутацију изградио као борац против корупције, себе сматра браном растућем таласу популизма који прети да анулира досадашња постигнућа Румуније.

Гро подршке црпи из урбаних средина и сматра да као независни кандидат има одличне шансе за победу, јер су грађани ове државе "уморни" од традиционалних партија и њихових себичних интереса.

Иако је у првом кругу добио чак 20 одсто гласовања мање од Симиона, Дан му се у последњим истраживањима јавног мнења опасно приближио, па разлика између ривала износи једва три одсто.

Одмах затим, Симион је оптужио политичке противнике да спремају "огромну изборну превару" и покушаје да дезинформацијама покушавају да манипулишу вољом бирача на чије гласове рачуна његова партија.

Наводни покушај манипулације бирачким телом је, после силног натезања и правних обрачуна, довео до поништавања првог круга председничких избора прошлог новембра, када је победу на шокантан начин однео Калин Ђорђеску.

У тренутку када су бирачи из дијаспоре већ увелико почели гласање у другом кругу, Врховни суд је поништио изборе, тврдећи да је Ђорђеску победио захваљујући мешању Русије и до тада невиђено агресивној кампањи на друштвеној мрежи "тик-ток".

Државни удар, или логичан потез

Десничари, чији је кандидат освојио највише гласова у првом кругу, потез суда су назвали "државним ударом". Остатак румунске политичке сцене сматрао је да је поништавање избора једини логичан потез.

Симион је жестоко критиковао овакву одлуку, тврдећи да ће, кандидујући се на поновљеним изборима, одбранити демократску вољу румунских бирача и најавио да ће, уколико победи, Ђорђескуу доделити једну од највиших функција у држави.

Шест месеци касније, Румунија - обезглављена бројним ломовима који су уследили после поништавања избора и суочена са опасношћу да у потпуности промени политички курс, у недељу поново излази на биралишта.

Озбиљна могућност да се Симион у понедељак ујутро пробуди као нови председник Румуније изазвао је приличан немир у Бриселу, јер би губитак безрезервне подршке ове државе у рату Украјине и Русије представљао драматичан ударац за Унију.

Главни разлог томе лежи у чињеници да Румунија заузима много важнији стратешки положај у односу на Мађарску и Словачку, те да је до сада безусловно пратиле токове украјинске политике коју су диктирали лидери Европске уније.

Мелони, Орбан, Фицо и Трамп

Симиона, који последње дане кампање проводи убеђујући бројну румунску дијаспору да гласа баш за њега, тврди да ће земљом владати више као италијанска премијерка Ђорђа Мелони него као Орбан или Фицо.

На гласове дијаспоре рачуна и Никусор Дан, који ужива велику популарност у престоници и донекле у дијаспори из које је у првом кругу избор астигло нешто мање од милион листића. Очекује се да ће одзив у другом кругу бити знатно већи, што би могло имати битан утицај на крајњи исход гласања.

Део таквог става, Симион дугује и чињеници да је у почецима политичке каријере тврдио да је покрет на чијем се челу налази, конципирао по угледу на Орбана, али је касније модификовао политику и окренуо се Трамповом покрету "Учинимо поново Америку великом".

Нека драматичнија сарадња Букурешта и Будимпеште мало је вероватна јер националисти са обе стране границе имају различита виђења статуса мађарске мањине у Трансилванији.

Додатни проблем представља и тврдња Симионове алијансе да је Орбанова странка, својевремено, спречила пријем АУР-а у групацију европских конзервативаца и реформиста.

Иако тврди да нема проруске ставове, Украјина му је својевремено на три године забранила улазак у ту државу, јер се противио наставку пружања војне помоћи. У неколико наврата забрањен му је и улазак у Молдавију, јер га влада у Кишињеву сматра претњом по националну безбедност.

Противници у Румунији подсећају на време када је, тврдећи да није евроскептик, поредио Европску унију са Совјетским Савезом, или покушајима да створи култ личности.

Легитимитет председнику, економија Бриселу

И присталице и противници, ипак, признају да ће Симион, уколико победи у другом кругу избора имати озбиљан политички легитимитет, али да ће економска снага Румуније, због завиности од европских фондова, остати у рукама Урсуле фон дер Лајен.

Осим силних проблема које је Румунија имала после поништавања избора прошлог новембра, полиција је у марту ухапсила стогодишњег пензионисаног генерала Радуа Теодоруа као коловођу организације која је желела да сруши уставни поредак.

Теодоруова организација је властима у Букурешту и Европској унији, оптужујући их за масовну пљачку и "сатанистичке планове" везане за судбину Румуније.

Планирао је формирање "Већа стараца", "Већа мудраца" и "Већа потомака" која би заменила све уставом прописане институције. Наводно се састајао са руским дипломатама, па су двојица дипломата из те државе одмах након хапшења генерала протерана из Румуније.

Његов гласноговорник Адријан Дину је, путем друштвених мрежа, објављивао захтеве за драматичним променама политичког система у Румунији, тврдећи да има подршку милион становника те земље, али и целе Русије.

У првом кругу избора, Симион је добио 3.856.981 глас, или укупно нешто више од 40 одсто укупног броја гласова. Истовремено, подржало га је чак 60 одсто исељеника.

Ривал у другом кругу избора биће му градоначелник Букурешта Никушор Дан, који је добио подршку 21 одсто гласача, тек нешто више Крина Антонескуа, кандидата владајуће коалиције.

Такав развој ситуације драматично мења распоред снага на румунској политичкој сцени, јер је владајућа коалиција, од самог почетка, била производ жеље да се обезбеди стабилност земље и избегне међународна изолација.

Румунски бирачи, очигледно, та два мотива нису сматрали кључним за будућност државе.