Муџахедини из Босне беже на Косово

Најпознатији муџахедин у БиХ, Имад ал Хусеин, Абу Хамза, спреман је да напусти БиХ уколико Уставни суд БиХ потврди одлуку о одузимању његовог држављанства, али ће, уместо у родну Сирију, са породицом прећи на Косово, наводи "Фокус" позивајући се на обавештајне изворе.

"Абу Хамза ће чекати до последњег тренутка, а онда једноставно нестати. Стаза којом ће се евакуисати он и његова породица јесте добро уходана и њом се често крећу људи који одржавају везу између вехабија у Санџаку и БиХ", наводи бањалучки магазин.

Абу Хамза је донедавно био сигуран да га нико из БиХ не може истерати јер се за њега заузео и Суд за људска права у Стразбуру али да сада већ постоје индиције да људи који га чувају у БиХ попуштају притиску САД и других земаља.

Након што је ово саопштено Абу Хамзи на недавном састанку у Сарајеву он се сложио да се припреми: план за његов бег из БиХ, документација потребна за промену идентитета и, као крајњи циљ, формални нестанак на Косову, наводи „Фокус".

Абу Хамза је већ требало да буде смештен у Имиграциони центар БиХ у Лукавици али је успео да се одбрани ставом да би то представљало почетак процеса депортације, што је супротно наредби Суда за људска права из Стразбура према којој треба сачекати одлуку Уставног суда БиХ.

Највиша судска институција у БиХ је већ неколико пута расправљала о случају Абу Хамзе али је одлука изостала јер је то осетљиво питање, посебно због нових дешавања око изручења "алжирске групе" САД 2002. године и која би ускоро могла да буде ослобођена из затвора у Гвантанаму.

Тај медијски најекспониранији муџахедин је пре неколико дана упозорио да ће највиши државни органи бити криви уколико му се у Имиграционом центру, у који треба да буде одведен, деси нешто лоше јер се центар налази у Републици Српској. То је, наводно, само још један разлог због кога је Абу Хамза прихватио план бега.

"Ел Муџахедин" је била јединица у саставу 3. корпуса Армије БиХ, основана по наређењу Расима Делића 13. августа 1993. године. Била је састављена од исламских добровољаца афро-азијског порекла, који су на територију БИХ под контролом владиних снага дошли преко Хрватске.

У редовима војске босанских муслимана борило се око 3.000 исламских добровољаца, а власти у Сарајеву су, под притиском запада после напада Ал каиде на Њујорк и Вашингтон 2001. године, обавиле ревизију неких 1.500 спорних држављанстава, датих борцима из исламских земаља.  

Иако не постоји прецизна евиденција о броју страних добровољаца због више различитих имена које су користили, евидентирано је око 400 особа које су различитим каналима комуницирале са локалним властима, тражећи оверу докумената или сличне услуге.