Скопље неће Северну Македонију

Министар иностраних послова Македоније Антонио Милошоски изјавио је да је име "Република Северна Македонија", неприхватљиво за ту бившу југословенску републику, "зато што је та идеја једнострана и одговара само Грчкој".

Изјава високог званичника власти у Скопљу уследила је свега неколико дана пошто се Грчка, суштински, сложила са новим предлогом посредника Уједињених нација у овом спору Метјуа Нимица да се мала балканска држава назове "Република Северна Македонија", после чега се појавио трачак наде да би већ пунолетни проблем могао бити решен. 

"Овај спор није само спор око имена и његова порука је уперена против националног и језичког идентитета македонског народа", оценио је Милошоски, чија је партија, ВМРО-ДПМНЕ последњих месеци покренула низ грађевинских пројеката усмереним ка буђењу античког идентитета мећу Македонцима.

Македонски министар сматра да је за Македонију спорно решење које би имало географску одредницу, као и да није потребно да се прави разлика у односу на Републику Македонију, која се налази на истом географском подручју од свог оснивања.

"Она није променила свој географски положај ни северније, ни јужније, ни источније, ни западније, а од када је основана као држава 1945. године у тадашњој Југославији, Грчка није имала никакве примедбе на наше уставно име", рекао је Милошоски.

Национално достојанство не може да се сачува брзим одлукама. Они који мисле тако треба да преиспитају своје ставове, оценио је Милошоски, и позвао све политичаре, новинаре и грађане Македоније да у складу са међународним правом штите своје национално достојанство.

Пунолетан спор

Проблем око имена представља препреку за чланство Македоније у НАТО и ЕУ.

Спор, беспотребно, оптерећује односе две државе још од осамостаљења Македоније 1991. године, а Грчка је северном суседу чак, током 19 месеци 1993-94. године увела оштру економску блокаду, која је укинута тек након озбиљног притиска међународне заједнице.

Суштину проблема представља грчки став да се име Македонија може користити само за северну покрајину те државе, инсистирајући на историјском наслеђу које води порекло још од времена Александра Македонског.

Позивање на наслеђе славног античког државника и војсковође није страно ни властима у Скопљу, који су његовим именом крстили аеродром у престоници и аутопут,  док је именом његовог оца Филипа крштен стадион у Скопљу.

Од 1993. године, привременим споразумом, који је такође постигнут под патронатом светске организације, Македонија у међународним организацијама користи рогобатно име "Бивша Југословенска Република Македонија", док се у билатералним односима са већином држава употребљава уставни назив те држава "Република Македонија."