Привредна криза у Словенији

Словеначка привреда забележиће у овој години пад. Према проценама домаћих и међународних стручњака, број незапослених биће 100.000. Словеначки синдикати незадовољни су мерама владе за ублажаваље кризе, јер се тако прави јаз између богатих и сиромашних.

Криза је одавно прешла праг Словеније. Ситуација се мења из дана у дан, па су тако нове прогнозе лошије од претходних. Пад словеначке привреде ове године биће четири одсто.

Најтеже је погођена металска индустрија и сви који раде за аутомобилску индустрију у којој директно ради око 25.000 људи, а индиректно око 100.000 радника.

Влада је донела мере за помоћ привреди смањујући допринос на зараде и порезе. Предузећа која одлуче да скрате радну недељу имају право на државне субвенције. Ипак то није довољно да се спречи раст незапослености, поручују словеначки синдикати.

"Радници су незаштићени. Недопустиво је да терет кризе платимо ми. Држава штити похлепне. Штити финансијске пирамиде и фараоне. Политичари тако губе поверење народа", рекао је председик Савеза синдиката Борис Мазалин.

Донедавно словеначка Влада је финансијски помагала оснивање малих и средњих предузећа. Највећи део те производње се извозио, а просечна плата била је 1.000 евра.

Не треба нам некаква квази социјална држава. Са једне стране су они чије су зараде астрономске, са друге они који једва састављају крај са крајем или су без посла. То морамо да зауставимо", истакао је Душан Ребол из Синдиката "Пергам".

Учесници протеста предали су захтеве словеначком парламенту. Доскора незамисливи проблеми за најразвијенију државу међу бившим југословенским републикама, постају ноћна мора за словеначку Владу.