Министри ЕУ за интеграцију Западног Балкана

Процес ширења ЕУ на земље Западног Балкана не сме бити заустављен, оцена је већине министара иностраних послова Уније другог дана неформалног састанка шефова дипломатија посвећен овом региону, који се одржава у чешком дворцу Хлубока на Влтави.

"Велика Британија у потпуности се залаже за ширење ЕУ на земље Западног Балкана. Јасно је да је ширење ЕУ у интересу саме Уније. Западни Балкан мора имати европску перспективу, поручио је шеф британске дипломатије Дејвид Милибанд у изјави новинарима, истакавши да земље Западног Балкана морају испунити предуслове, и да се не смеју правити уступци ни према једној држави.

"ЕУ је постала снажнија ширењем, јер је сада широка зона безбедности и стабилности. Из те историје ЕУ мора учити", нагласио је Милибанд.

Министар иностраних послова Италије Франко Фратини подвукао је да се свим земљама Западног Балкана мора, са овог скупа, упутити позитивна порука, посебно када је реч о захтеву, на пример, Србије о укидању виза.

"Надам се да ће бити могуће да до краја године решимо питање либерализације визног режима са земљама које испуњавају услове, а у томе доста су напредовале Србија и Албанија", објаснио је Фратини истакавши да је за жаљење што ЕУ не напредује по питању ширења на Западни Балкан, посебно што је дошло до застоја око Хрватске.

Шеф шведске дипломатије Карл Билт је казао да се ширење ЕУ спроводи још од краја шездесетих година, и да је увек неко био против тог процеса, али да се он спроводио.

Према Билтовим речима, ако се Западном Балкану пред носом затворе врата то може имати страшне последице по регион.

Билт је признао да би неусвајање Лисабонског процеса искомпликовало ширење ЕУ, али је подсетио да се план проширења налази и у Споразуму из Рима, из педесетих година, којим су се земље ЕУ обавезале на пријем свих земаља које испуњавају одређене услове.

Балкан је део Европе

Шеф француске дипломатије Бернар Кушнер је поручио да земље Западног Балкана, ако желе да уђу у ЕУ, морају да схвате да националистичке пароле не припадају овом времену, те да морају да сарађују.

Као проблеме који морају да се реше, Кушнер је навео Босну и Херцеговину и Косово.

Министар иностраних послова Луксембурга Жан Аселборн је нагласио да ће се процес ширења на Западни Балкан одвијати појединачно, од земље до земље, јер свака мора испунити предуслове.

Према Аселборновом мишљењу, процес ширења нема алтернативу, а порука о обустављању сигурно би довела до погоршања стања у региону.

Шеф финске дипломатије Александер Стуб оценио је да ЕУ мора имати појединачан приступ, али да се процес ширења на Балкан мора наставити.

"Сви знају да је Балкан део Европе, и да ЕУ и те како може имати користи од тог региона", објаснио је Стуб, додавши да би неусвајање Лисабонског споразума могло бити отежавајућа околност по процес ширења ЕУ.

Министри иностраних послова ЕУ јутрос су најпре започели састанак без земаља Западног Балкана, разматрајући своје ставове о том региону, а после првог дела скупа, седница ће бити настављена са колегама из земаља бивше Југославије и Турске.

Састанку, поред осталих, присуствују нови високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини Валентин Инцко, као и специјални изасланици ЕУ на Косову и у Македонији Питер Фејт и Ерван Фуере.

Дворац Хлубока, у близини Чешких Буђевица, био је у ранијем поседу кнеза Шварценберга, племићке куће којој припада домаћин скупа, шеф чешке дипломатије Карел Шварценберг.