Срби у Албанији – дуг пут до српског држављанства

Фадиљ Дулевић, чији су корени из села Бујице код Новог Пазара, рођен је и одрастао у Рет Љибовшу, општини на југозападу Албаније.

У његовој породици и у оно злогласно време гвоздене песнице Енвера Хоџе, каже, говорило се српски. Захтев за држављанство и уредну документацију поднео је пре две године, али одговора из Београда још нема.

"Ја сам Србин и треба – то је крв од оца и мајке, они су рођени тамо и ја нисам Албанац", поручује Фадиљ Дулевић.

Да добије српско држављанство тешко је и Ољтиону Чоти чија деца носе српска имена Дејан и Соња. Захтев је подносио два пута по два различита основа.

"Аплицирао сам два пута за српско држављанство, одбијен сам. Моја мајка је рођена у Панчеву. По закону имам право на држављанство, али не знам где постоји проблем", наглашава Ољтион Чоти.

Да је пут до српског држављанства дуг и тешко достижан, тврди и Салко Брајовић, председник срско-црногорског Удружења Скадарлија из Тиране. Каже да је Закон о држављанству Србије предвидео да исељеници и њихови потомци могу бити примљени у држављанство Републике Србије, као и они који имају порекло са наших простора. Али закон не види оне чији су корени на овим просторима, а знају да су Срби и осећају се тако.

"Траже нам нека документа како би утврдили то да имамо неке везе са Србијом, да смо пореклом Срби. Те документе ми не можемо да набавимо, јер не постоје, јер ми смо аутохтони Срби на овим просторима", наглашава Салко Ферезај-Брајовић.

Срби у Албанији сматрају да надлежни у Србији приликом одлучивања о њиховим захтевима за држављанство морају имати у виду то да је на овим просторима некада брисан српски индентитет и да њима није могуће да доставе документа која се од њих захтевају мада их закон не прописује.