УН критикују, Босну, Хрватску и Македонију

Специјални известилац Уједињених нација Мартин Шенин "остаје дубоко забринут" због америчког система затварања наводних исламских екстремиста, који укључује нелегална хапшења, доготрајан притвор на тајним локацијама, као и поступке којису у супротности са међунароним нормама, којима је мучење забрањено.

У новом, 26 страна дугом извештају УН о људским правима, наводи се да жестоко критиковани амерички систем затварања великим делом почива и на међународној мрежи за размену информација, коју је успоставила администрација бившег председника САД Џорџа Буша.

"На тај начин створен је комплексан али непоуздан скуп информација... који штети инстутуцијама и правосудним системима земаља које су прихватиле притворенике", наводи се у извештају у који је Интернет портал Радио-телевизије Србије имао увид.

Читав систем тајновитог притварања наводних терориста успоставила је америчка обавештајна агенција, ЦИА, после напада Ал Каиде на Њујорк и Вашингтон септембра 2001. године, као део Бушовог "Рата против тероризма", који се, убрзо, нашао на мети критика бораца за људска права, јер су притвореници били, неретко, изложени мучењу и изопштени из правосудних система.

"Постоје поуздани извештаји из којих произилази да је одређен број држава учествовао у том подухвати до маја 2007. године. Земље попут Боснем Канаде, Хрватске, Грузије, Индонезије, Кеније, Македоније, Пакистана и Велике Британије су пружали обавештајне податке или хапсиле особе које су, касније, пребациване у центре у Авганистану, Египту, Етиопији., Јордану, Пакистану, Мароку, Саудијској Арабији, Јемену, Сирији, Тајланду и Узбекистану", наводи се у извештају Мартина Шенина.

У великом броју случајева, земље у којима су се налазили тајни центри за притвор, биле су умешане у мучење протвореника, наводе Уједињене нације, наглашавајући улогу обавештајаца Велике Британије у пакистанском делу операције, укључујући затварање на тајним локацијама и мучења.

Британија је, такође, упућивала обавештајце у америчку базу Гвантанамо на Куби, где су, раме уз раме са Американцима, учествовали у испитивању притвореника.

"САД су, само уз помоћ савезника, могле да успоставе систем којим су осумњичени за тероризам пребацивани из државе у државу", наводи се у извештају, који ће, већ је извесно појачати притисак на новог америчког председника Барака Обаму да обустави контроверзни програм борбе против тероризма.

Обамина администрација се већ оградила од метода Бушовог тима за борбу против тероризма, укључујући "потапање" притвореника, које је Вашингтон, после година одбијања, коначно признао као методу мучења.

Македонци хапсили, Хрватска и БиХ помагали

Босна, Македонија и Хрватска нашле су се на мети критика због учешћа у овим операцијама, при чему је македонска улога избила у први план пре три године, када су агенти ЦИА, после вишемесечног притвора, у албанским гудурама избацили немачког држављанима Калида ал Масрија, ухапшеног у Скопљу на захтев САД.

Босна, како се наводи у раније објављеним извештајима, била је од посебног значаја за акције ЦИА, због више разлога - у тој држави, после рата, остало је неколико стотима исламских добровољаца који су повезивани за разним групама радикалних исламиста, док је, због међународне админситрације, Америка могла несметано користити базе међународних снага за притварање и испитивање осумњиченика.

Хрватска се, пак, помињала као место преко кога су прелетали авиони на тајним мисијама ЦИА, а неколико месеци у територијалним водама те државе налазио се и амерички ратни брод на који су допремани осумњиченици.