Румунија очекује 20 милијарди евра од ММФ-а

Румунија би могла да добије пакет помоћи Међународног монетарног фонда од 20 милијарди евра, уколико се преговори две стране, који треба да се наставе сутра у Букурешту, успешно окончају.

Финансијски пакет помоћи, који има за циљ спречавање економске кризе у једној од најсиромашнијих чланица Европске уније, вероватно ће бити сличан износу кредита који је ММФ у новембру прошле године одобрио Мађарској.

Румунија и ММФ су, како наводи извештач лондонског "Фајненшел тајмса" из Букурешта, постигли споразум о "широким квантитативним параметрима" пакета помоћи током прошлонедељне посете делегације румунске владе Вашингтону.

Стручњаци из ММФ-а, Европске комисије и Светске банке боравиће наредних 10 дана у Румунији како би разрадили коначне детаље тог кредитног аранжмана.

Помоћ за отклањање "страха од кризе"

"Овај кредит ће пружити Румунији време да спроведе планирану политику без страха од кризе", наводи "Фајненшел тајмс" речи неименованог румунског званичника.

Влада у Букурешту, међутим, до сада није дала никакав наговештај колики ће бити очекивани пакет финансијске помоћи.

Румунија је постала четврта источноевропска земља, после Мађарске, Украјине и Летоније, која се од избијања глобалне финансијске кризе обратила међународним институцијама за помоћ.

Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) и Европска инвестициона банка такође ће дати свој допринос тако што ће обезбедити финансирање приватног сектора и финансијских институција у Румунији.

Објављено је да ЕБРД преговара са "Румунском комерцијалном банком", која је највећа банка у земљи и највећа филијала аустријске "Ерсте банке", о кредиту од 150 милиона евра.

Олакшање за приватне компаније

Вести о међународном пакету помоћи ће представљати олакшање за румунске приватне компаније гладне новца, од којих се многе жале да немају приступ кредитима, сматрају стручњаци.

Дан Константинеску, директор "Уникредит лизинга" за Румунију, прошле недеље је изјавио да је уговор са ММФ-ом неопходан да би се одржао прилив новца у земљу.

"Ја очекујем да ће кредити постати јефтинији за нас ако потпишемо уговор са ММФ-ом", изјавио је Константинеску.

"Потребан нам је новац ММФ-а, али треба да га искористимо за остварење већег буџетског дефицита који би износио четири одсто БДП-а. Ако смањимо потрошњу када се привреда успорава, доћи ће до много теже рецесије", каже Ливију Војнеа, економиста из букурештанске консултантске фирме.

Румунска влада је, иначе, раније, за 2009. годину планирала буџетски дефицит од два одсто БДП, што сада изгледа неоствариво, оцењују домаћи економисти.